Потресно писмо несталом младићу

Ујна несталог младића из Бање Луке, Алена Данчића, обратила се Алену данас писмом које је објавила на свом “Фејсбук” профилу у нади да ће га он прочитати и вратити се кући.

Република Српска 12.01.2017 | 08:19 Преносимо у целости речи које је Вања Субашић упутила Алену који последњи пут виђен у ноћи између 5. и 6. јануара, у времену између 21 и 6 часова, када је завршио смену на послу у кафићу "Пећина" у Новој Вароши. Од тада му се губи сваки траг, а за собом је оставио опроштајно писмо у којем је навео да ће се убити, пише Фактор.ба.


- Теби драги Алене желим написати писмо… Нисам до сада имала потребу али сад имам, итекако јер док живи нада у бољитак, никад није касно за лепу ријеч. Ја знам да нисмо били нешто посебно блиски иако смо близак род. Мало твојом, мало нашом кривицом. Али мене сада пече овај део моје кривице!!! Живио си у свом свету поприлично затворен за комуникацију и ми смо то тако сви прихватили, недовољно се трудећи да ти се више приближимо и пружимо ти више осећаја припадности и топлине...

Жао ми је што ми сви, а мислим тиме на цео људски род, многе људе око себе који су нам важни и драги с временом почнемо подразумевати, запостављајући их јер нам постане нормално да је та особа жива, здрава и да јој ништа не недостаје самим тим што ћути и не жали се.

Жао ми је што сам била недовољно "Ујна"!... Жао ми је што те никад нисам позвала у град на кафу или ти купила комад одеће осим за рођендан кад си био дете... Жао ми што нисам била особа којој си се у свако доба желио поверити, сакрити се ту у нашем дому ако треба...

Можда да јесам била оно што је требало да будем, можда ти никада не би био несретни младић... Ако сада можеш ово да прочиташ... Знај да ми је убитачно жао јер нисам твој проблем схватала озбиљно, чак сам те у себи и осуђивала... Тако то обично људи раде... осуђују.. постану равнодушни.. јер мисле да, су они бољи.... А онда.. та особа само нестане.... Зато, апелујем на све вас који желите оволико реченица да прочитате...

Не запостављајте ваше ближње, чланове фамилије поготово... јер нико није вечан и сви ћемо се једном угасити.... Реците једни другима топле речи док су ваши ближњи живи, јер узалуд је држати лепе рецитате изнад гробова... Алене, душо драга....опрости ми пропусте...

Волела бих да те ја прва угледам, да те загрлим и учиним све од себе да поново постанеш свој на своме, сретан и испуњен...

Воли те твоја ујна Вања...

Извор: Фактор.ба