Potresno pismo nestalom mladiću

Ujna nestalog mladića iz Banje Luke, Alena Dančića, obratila se Alenu danas pismom koje je objavila na svom “Fejsbuk” profilu u nadi da će ga on pročitati i vratiti se kući.

Republika Srpska 12.01.2017 | 08:19 Prenosimo u celosti reči koje je Vanja Subašić uputila Alenu koji poslednji put viđen u noći između 5. i 6. januara, u vremenu između 21 i 6 časova, kada je završio smenu na poslu u kafiću "Pećina" u Novoj Varoši. Od tada mu se gubi svaki trag, a za sobom je ostavio oproštajno pismo u kojem je naveo da će se ubiti, piše Faktor.ba.


- Tebi dragi Alene želim napisati pismo… Nisam do sada imala potrebu ali sad imam, itekako jer dok živi nada u boljitak, nikad nije kasno za lepu riječ. Ja znam da nismo bili nešto posebno bliski iako smo blizak rod. Malo tvojom, malo našom krivicom. Ali mene sada peče ovaj deo moje krivice!!! Živio si u svom svetu poprilično zatvoren za komunikaciju i mi smo to tako svi prihvatili, nedovoljno se trudeći da ti se više približimo i pružimo ti više osećaja pripadnosti i topline...

Žao mi je što mi svi, a mislim time na ceo ljudski rod, mnoge ljude oko sebe koji su nam važni i dragi s vremenom počnemo podrazumevati, zapostavljajući ih jer nam postane normalno da je ta osoba živa, zdrava i da joj ništa ne nedostaje samim tim što ćuti i ne žali se.

Žao mi je što sam bila nedovoljno "Ujna"!... Žao mi je što te nikad nisam pozvala u grad na kafu ili ti kupila komad odeće osim za rođendan kad si bio dete... Žao mi što nisam bila osoba kojoj si se u svako doba želio poveriti, sakriti se tu u našem domu ako treba...

Možda da jesam bila ono što je trebalo da budem, možda ti nikada ne bi bio nesretni mladić... Ako sada možeš ovo da pročitaš... Znaj da mi je ubitačno žao jer nisam tvoj problem shvatala ozbiljno, čak sam te u sebi i osuđivala... Tako to obično ljudi rade... osuđuju.. postanu ravnodušni.. jer misle da, su oni bolji.... A onda.. ta osoba samo nestane.... Zato, apelujem na sve vas koji želite ovoliko rečenica da pročitate...

Ne zapostavljajte vaše bližnje, članove familije pogotovo... jer niko nije večan i svi ćemo se jednom ugasiti.... Recite jedni drugima tople reči dok su vaši bližnji živi, jer uzalud je držati lepe recitate iznad grobova... Alene, dušo draga....oprosti mi propuste...

Volela bih da te ja prva ugledam, da te zagrlim i učinim sve od sebe da ponovo postaneš svoj na svome, sretan i ispunjen...

Voli te tvoja ujna Vanja...

Izvor: Faktor.ba