Прича: Зизу 2016. - магични додир „десетке“...

Мирно и једноставно. Мудро и ненаметљиво. Као када му се лопта лепи за копачку, а захукталом противнику клизају руке низ мокар дрес...

Фудбал 05.01.2017 | 23:30 Била је то година у којој је Кристијано Роналдо покорио Европу с клубом и репрезентацијом, у којој је Едер постао случајни херој, у којој је Лестер исписао најлепшу енглеску бајку, Гризман изгубио два највећа финала, Исланд победио Енглеску у фудбалу...

Али изнад свега, била је то година Зинедина Зидана. Нико за претходних 365 дана није оставио такав печат као Зизу. На данашњи дан је почео да ради најтежи посао у европском фудбалу и за годину дана га је одрадио беспрекорно.

Тачно пре четири године, Флорентино Перез је прогутао кнедлу и отпустио Рафаела Бенитеза после само шест месеци. Разочаран игром и резултатима тренера који му је годинама био опсесија. Још више разочаран црном перспективом коју је нудио Бенитезов тренерски рукопис. Признао је грешку и врућ кромпир бацио у руке почетника.

Именовање Зинедина Зидана за тренера Реала Мадрида никога није могло да остави равнодушним. Зизу је фудбалска икона коју већина људи обожава и радује се његовом успеху. И даље многи не могу да прежале што такав уметник више не носи копачке и што је онако неславно завршио бриљантну каријеру због оне барабе из Лећеа. Зато је повратак Зизуа - па макар и у тренерске воде - био нека врста гаранције да се фудбал враћа свом природном власнику. Јер Зизу је заиста поседовао фудбал и господарио њиме неколико година.

„Мислим да ће све бити ОК. Даћу све од себе и надам се да ћемо на крају године имати и неки освојен трофеј“, мирно је поручио на предствљању пре годину дана.

Али долазак на електричну клупу Реал Мадрида је изазвао бојазан и скепсу. Шта ако то буде Зиданово тренерско самоубиство? Крај и још једна мрља на великој каријери?

Нико осим противника не би Зидану пожелео такав сценарио...

Велики играч не значи бити и велики тренер. Сто пута смо чули... А поготово не значи да „десетка“ и фудбалски уметник мора да постане врхунски тренер. Само је један фудбалски геније успео да остави печат као велики тренер и визионар. Онај Летећи Холанђанин који се два месеца после Зиданове промоције у Реалу, преселио у рај.

Имали смо много примера врхунских „десетки“ и плејмејкера који ту генијалну црту нису могли да искажу без копачки и када стоје у оделу поред клупе. Поменимо само Хаџија, Гулита, Савићевића, Зика, на крају и највећег - Марадону. Велики играчи, тренерски промашаји.

Било је много контрааргумената тог 4. јануара прошле године када је Зидан преузео краљевску породицу. Али за годину дана је успео да обори све контратеорије и покаже да у тој мудрој, ћелавој глави постоје и генијалне тренерске замисли.

Преузети екипу од Рафе Бенитеза значи држати представу у позоришту које се налази у пламену. Сви који су долазили после Рафе у Валенсију, Ливерпул или Интер знају како им је било и шта су затекли. Исрпљену свлачионицу, несигурне играче уздрмане сталним системима чудних ротација и систем игре који нико други не разуме... Рафа је за шест месеци већ имао четири пораза од којих је посебно болео онај 0:4 у Ел Класику.

Зидан је прво морао да се бави психологијом, па тек онда тактиком. Велико име му је било улазница за најгору свлачионицу на свету, али мирноћа, лидерски ген и другарско разумевање великих егоа су били дизгине којима је зауздао сујете и звезде које су још плакале за добрим човеком Анчелотијем.

Играчи су прихватили Зидана као великог адмирала који зна пут до сигурне луке. Није ништа нагло мењао, само је поједноставио ствари.

Реалов тим је препун врхунских играча. Огроман је то квалитет. Али не гарантује успех. Зидан је био члан још квалитетније генерације. Чувених Галактикоса који су на крају освојили много мање него што се очекивало. Зизу је имао то искуство шта се дешава када пуки квалитет није довољан.

После неколико недеља је доживео први пораз. Од Атлетика у градском дербију. И искористио га да подсети свлачионицу шта се деси када противник жели, хоће и верује више од тебе. Симеонеов Атлетико је био путоказ шта Реаловим звездама недостаје. Само је требало да поверују да је Зидан у праву.

„Он има ту неку врсту магичног додира“, рекао је Серхио Рамос.

А Зидан је неко ко не мора да поштује суви индивдуални квалитет Реалових звезда јер је био већи фудбалски мајстор од свих њих. На њихову, и његову срећу, они су тога били свесни.

Пораз у Мадрилењу је био сјајна школа за Зиданов Реал из које су извучене најбоље поуке. Меренгеси су из утакмице у утакмицу изгледали све боље. И што је најважније - озбиљније. Једина црна тачка је био пораз од Волфзбурга, али је и он надокнађен у реваншу. Што је била озбиљна ињекција самопоуздања за тим Краљевића. Уједно, то су и једина два пораза Зинедина Зидана у тренерској каријери на клупи Реала. За годину дана!

Таквом билансу се нису надали ни највећи оптимисти. Реал је процветао под Зизуовомкомандом. Када је било потребно да даје пет, шест или седам комада слабијим ривалима и приушти 90 минута фудбалског спектакла елитном мадридизму - спремном да у сваком часу извуче беле марамице - Зизуови момци су то радили.

Када је било потребно да играју тврдо, не баш лепо за око и да чекају шансу, умели су и то. Гостовање на Камп Ноуу је било пректретница. Можда је Зидан те вечери „убио фудбал“ са Каземиром као тајним оружјем, али те вечери је његов Реал стекао победнички менталитет и срушио Барселонин ореол нерањивости.

Научио је свој тим да мора да пати, да се жртвује и да искористи оно што му се понуди. Тако је било и против Манчестер Ситија у полуфиналу Лиге шампиона. На крају је све заокружено победом у финалу над Атлетиком. Истина, после пенала. Али ко може да каже да је било незаслужено?

Зиданова визија фудбала није нимало слична оној коју има Флорентино Перез и која подразумева тотални спектакл. Зидан је током каријере највише напредовао у Италији, у време златних година Серије А, под командом великог стручњака Марчела Липија. И покупио много тога. Научио је када може и треба да преузме све конце игре, али научио је и када треба да буде само један од 11 у остварењу коначног циља.

Упркос огромном имену, није кренуо путем многих славних фудбалера којима его није дозвољавао да уче и полажу разред по разред већ су до дипломе хтели одмах. Само зато што су на терену могли све да реше сами и без нечије помоћи. Тренерски посао је ипак другачији и захтева синхронизацију 11 фудбалера који имају своје задатке. Зидан је прошао Б тим Реала, а потом и јако битну школу код Анчелотија као помоћник када су заједничким снагама послали Симеонеа први пут на губитничку страну.    

Он је Реал преузео као почетник, али као новајлија с огромним искуством, шампионским менталитетом и детаљном визијом шта све треба да се промени у клубу који познаје као свој џеп. Бенитез то није знао. Многи то нису знали и погинули су на најопаснијој клупи светског фудбала.

Лига шампиона је била круна којом је Зидан доказао да је тренер, а не само бивши играч. Али сјајно је гурао с Реалом и у Примери. Био је на добром путу да и на тој стази прође као победник. Везао је невероватних 12 победа у Примери и ставио Барселону на горње лимите. Међутим, превише бодова је изгубљено код Бенитеза, па је Барса за длаку прошла прва кроз циљ. Барселона је тог пролећа узела титулу, али је у њу ушао црв сумње да ли је она најбољи тим у Шпанији.

Са друге стране, Реалова свлачионица је цветала. Зидан је успео да помири незадовољне сујете да пронађе различите моделе игре, да сваком играчу нађе праву улогу. Кејлор Навасје постао  врхунски голман, иако се у једном тренутку осећао као ружно паче, јер је Бенитез био неискрен према њему. Варан је заиста стасао у врхунског штопера као што је Зидан предвидео када га је довео у Реал, Рамос је постао дефанзивац број један на свету, Пепе је играо зрело као код Анчелотија. Дани Карвахал је доказ да Реалова деца не треба да губе снове, Марсело се вратио у репрезентацију. Каземиро је постао Реалов Бускетс, Модрић и Крос најбољи племејкери данашњице, а Зизу је чак и критикованог МатеаКовачића успео да промовише у играча којем није страно да води игру Реал Мадрида. Полако извлачи оно најбоље од Хрвата који може много.

Иско и Хамес Родригез су деловали као проблеми који ће срушити Зиданов план. Једног је средио, другог није успео. Иска је натерао да прележи дечје болести и да се осети битним. Наместио му је главу. Родригез ће бити жртвован као једини играч који није спреман да се подреди тиму и Зидановој визији Реала. Колумбијац има огроман квалитет, али исто тако уме да остави екипу на цедилу. Не жели да трчи, не жели да испуњава обавезе у дефанзиви. За њега постоји само један пут. И он води ка излазним вратима Бернабеуа.

Роналдо је опет срећан као код Анчелотија. А када је срећан Роналдо, онда је и Реал онакав какав треба да буде. Бејл игра најбољи фудбал у каријери, а у Бензему више нико не сумња чак и када не даје голове у серијама. Лукас Васкез је савршени џокер који поптуно мења концепцију Реалове игре. Зидан је за годину дана посложио све коцкице.

„Волим његов карактер и начин на који нас води“, описао је Кристијано Роналдо рад са Зиданом.

А мало је недостајало да Флорентино Перез после отказа Бенитезу врати Муриња. Срећом, та глупа идеја није заживела. Шансу је дпобио онај којем то фудбал и Реал дугују. Јер када је Реалу био потребан најбољи играч света и синоним Галактикоса, Зизу је био ту и потписао се на белој салвети. Када је њему била потребна лансирна рампа у тренерско сазвежђе, Реал је решио да ризикује. Испоставило се да је Зизу био подједнако потребан Реалу.

За годину дана је са Реалом освојио три трофеја. Од 53 меча је победио у 40, а 11 је одиграо нерешно. Има више титула него пораза?! Тренутно је у серији од 37 мечева без пораза што није успело никада ниједном тренеру у историји Реал Мадрида.

Као у играчким данима, када би пируетом омађијао противника или елегенатно прилепио лопту за врх копачке или груди, Зидан претвара у злато чега год се дохвати.

У Реалу после дужег времена постоји систем, а на челу тог система је генијални Француз. Не Флорентино Перез, већ Зинедин Зидан. Да се пита мадридски Нерон, ово не би изгледало овако добро. Зизу је поставио нека правила која су изградила систем. Млади тим води његов омиљени саиграч са леве стране Сантјаго Соалри, а тим испод 18 година је у рукама још једног његог саиграча - Гутија.

Играчи Реала се опет осећају као звезде. У центру пажње нису Рафа Бенитез и његове фикс-идеје, сви рефлектори су уперени ка Роналду, Кросу, Модрићу, Бејлу, Рамоса... А они уживају док из сенке све посматра мудра, ћелава глава и препушта им све ловорике и славу. Њему пажња не треба. Никада није трчао за њом. Не жели да је скреће на себе, не даје такве изјаве, тако се не понаша... Задовољан је што добро обавља посао, а бољих признања и честитки нема од трофеја. Већ их је за годину дана освојио довољно, а како је кренуло, биће их још.  

Реал је на добром путу да напокон врати титулу правка Шпаније и прекине доминацију љутих ривала. За Реалов углед је понижавајуће да има једну освојену титулу за седам година. Тај задатак је сада и важнији од одбране трона у Лиги шампиона.

Иако је на почетку тренерске каријере, Зидан је истовремено и близу њеног краја. Јер шта после Реала? Постоји ли нешто веће? Тешко... Из Реала се може само назад, никако напред. Али у Реалу је још много тога пред њим.

„Остаће овде доживотно ако хоће. Напустиће нас када хоће и ако то буде хтео“, рекао је Флорентино Перез.

Уговор вреже Француза за Реал до 2018. године, време је да Перез пређе са речи на дела и награди Зидана уговором какав заслужује. Не иде да Зизу није ни међу 10 најплаћенијих тренера на свету, иако новац није и не може да му буде мотив.

До тада, Мадрид, Шпанија и Европу могу само да се поклоне човеку који је за годину дана „додиром магије“ учинио све око себе бољима, а себе кандидовао за личност године у светском фудбалу.

Онако једноставно као када је узео лопту у Немачкој и са Патриком Вијером иза леђа одржао час фудбала Бразилу са Роналдињом, Роналдом, Каком... Мирно и елегантно као када зној пљушти са те мудре, ћелаве главе, а лопта се лепи за копачку.



Зизу - човек магичног додира. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес