Медији међу првима питањима из Брисела

Европска комисија је у свом посљедњем извјештају о Босни и Херцеговини посебну пажњу посветила слободи изражавања и стању у медијима, нарочито јавним сервисима, упозоравајући да притисци и напади на новинаре остају некажњени.

Босна и Херцеговина 04.01.2017 | 07:33 Такође, неријешено остаје питање недостатка транспарентности власништва над медијима. Аналитичари кажу да ће се ова питања морати рјешавати јер су прва на реду ка прикључењу БиХ Европској унији.

У узвјештају Комисије наводи се, између осталог, да су настављени политички притисци и застрашивања новинара као и физички и вербални напади, али за то нису покренуте судске мјере.

Препоруке Комисије су да БиХ мора осигурати довољну заштиту новинара и одговарајућу примјену прописа као одговор на случајеве пријетњи новинарима, завршити реформу јавног РТВ система, осигурати финансирање јавних емитера, ускладити релевантне ентитетске прописе из области емтовања на државном нивоу и обезбједити политичку неутралност управних одбора.

"Ово што пише у извјештају Европске комисије видим кроз једно друго свјетло. Видим то као једно, што би се рекло, њежно упозорење Европске комисије да постоји још један дуги простор, а то је цијела 2017. година, да се ствари измјене, не само када је у питању јавни сервис, транспарентност власништва над медијима и слобода изражавања у БиХ. Из простог разлога ми смо тренутно у фази попуњавања тих неколико хиљада питања, након чега би требало да отворимо прва поглавља. А баш прва поглавља која се отварају, колико се сјећам то су поглавља 23 и 24, управо су базично везана за питања слободе изражавања у једној земљи", каже Боро Контић, директор Медиа центра у Сарајеву.

Посебан дио извјештаја односи се на власништво над медијима. Европска комисија упозорава и да није било покушаја да се ријеши недостатак транспарентности власништва над медијима. Контић подсјећа да је почео процес који би требао да регулише ову област.

"Управо у овом тренутку баш уз помоћ Европске комисије, група невладиних организација, заједно са медијском заједницом и министарством унутар Савјета министара покушава да у неком наредном периоду дође до нацрта тог закона, који би касније био понуђен у процедуре у парламенту", објашњава Контић.

Проблем ускраћене информације

Из Европске комисије, такође, постављају питање независности Регулаторне агенције за комуникације од политике.

Директор РАК-а Предраг Ковач каже да нема притисака када је у питању провођење Закона о комуникацијама и правила Регулаторне агенције, која доноси савјет Агенције.

"С тим у вези РАК ће, наравно, искористити све да у овој области обезбиједи непристрасно информисање сваког грађанина БиХ. Све ово што радимо у задње вријеме је да јавни сервиси у правом смислу постану јавни сервиси, јер они у овом тренутку много личе на комерцијалне телевизије", додаје Ковач.

Забиљежени су и недостаци у Закону о слободи приступа информацијама, због чега је новинарима како се наводи често ускраћена информација. У припреми су измјене овог закона, али стручњаци кажу да оно што је до сада урађено може погоршати ионако лоше законски регулисану ову област.

Нермина Володер из Центра за друштвена истраживања Аналитика сматра да се у одређеним дијеловима закона који је у припреми може говорити и о ограничавању права која су прописана у важећем Закону.

"Овдје, прије свега, мислим на тест јавног интереса који је прописан у сада важећем Закону а који се у новом тексту не поставља као опште правило, више заправо као изузетак. То може бити врло проблематично јер даје слободан простор јавним институцијама да искористе ту врсту неодређености да одбију приступ информацијама које су осјетљиве и компромитирајуће. Постоји и низ проблематичних одредби које се односе на надзор. Новим текстом не добијамо квалитетна рјешења када су у питању механизми и начини надзора и контроле у институцијама када је у питању кориштење овог права", каже она.

У извјештају Европске комисије се додаје и да бх. институције не проводе тестирање јавног интереса прије него ограниче право на приступ информацијама, те тумаче правне одредбе на начин који штити приватни, а не јавни интерес.

(РСЕ)