Спорт у БиХ 2016. године: ЧЕПРКАЛО се нешто, али танко...!

Мирне душе може се написати да су представници Босне и Херцеговине подбацили на највећим спортским манифестацијама у 2016. години.

Остали спортови 30.12.2016 | 21:45 Уколико само хронолошки поредамо најважније спортске догађаје у години на измаку, од првенства Европе у рукомету, преко фудбалског ЕУРО 2016 у Француској, гдје "змајева" није било, до податка да је и послије Олимпијских игара у Рио де Жанеиру БиХ и даље остала једина држава из бивше Југославије без медаље, онда је јасно да "три спортске нације" плус "Сејдић и Финци" нису толико талентоване за спортска надметања.

Или је по сриједи ипак нешто друго.

Сви се слажу да је спорт огладало друштва, а ако је тако, онда никако не смијемо кривити "најбоље амбасадоре" за неуспјехе већ критику, по ко зна који пут, упутити надлежним органима, који из године у годину све мање и мање брину о спортистима логично, с нашим новцем.

Додуше, негдје се и подигла љествица, гурало се некоме и испод тезге за спортове који тешко могу да окупе и ширу фамилију, али једино што је важно и неприкосновено у спорту су резултати, који су ове године изостали.

Осим пласмана Дејвис куп тима БиХ у Прву групу Евро-афричке зоне, ношеног одличним партијама Дамира Џумхура и осталих тениских "змајева". Без увреде, било коме, али познајавући нашу урођену склоност да „попљујемо“ чак и Новака Ђоковића, који је САМО други на свијету, онда је јасно да ова тениска достигнућа изабраника Амера Делића није задовољила „укусе“ просјечног навијача БиХ.

Резултате су како паметнији веле, појели скакавци, барем кад су у питању „крупније ствари“ односно резултати националних тимова на највећим такмичењима.

Фудбал је спорт број један и ту постоји сагласност огромне већине у оба ентитета иако срца не куцају једнако за идентичне националне тимове, што уопште није спорно, с обзиром да су емоције изван разума.

У западној Херцеговини су највише имали разлога за славље јер је Хрватска наступила на шампионату Европе у Француској, за разлику од „змајева“ који су стали на посљедњој препреци у баражу против незгодних Ираца. Србије такође није било на завршној смотри, па ни велики дио фудбалских навијача у Бањалуци није могао да бодри „орлове“, али ни изабранике Мехмеда Баждаревића, па се углавном „кладионичарски“ навијало.

Кошаркаши БиХ предвођени селектором Дамиром Мулаомеровићем, не само да нису испунили очекивања јавности већ су својим понашањем више пунили ступце жуте штампе од личне кошгетерске статистике.

Капитен Мирза Телетовић се у кључном мечу с Русијом у квалификацијама за Еуробаскет понио веома ружно ухвативши за врат најмлађег репрезентативца Џанана Мусу, његов колега из НБА лиге Јусуф Нуркић се покушао физички обрачунати са навијачима у тузланском „Мејдану“, услиједиле су казне, међусобне оптужбе и „пљувачина“ свих актера, а епилог цијеле приче била је оставка селектора и „подвијени репови“.

Код рукометаша такође је било промјена и то на кормилу - селектора Драгана Марковића наслиједио је Билал Шуман и у кратком року увезао све оне који желе да играју за БиХ и мора се признати створио базу за будућност, како је сам рекао, нову „еру бх. рукомета“.

Уз помоћ софтвер платформе „Сиделинеспортс“, која јесте дијелом и његово власништво, али ју је он поклонио Рукометном савезу БиХ чија је вриједност око 20.000 КМ.

А у Савезу, који није законито регистрован, што је потврдила и Пореска управа не зна се „ни ко пије ни ко плаћа“ о чему је МОНДО имао серијал текстова. Чак су „мајстори“ планирали да пререгиструју Савез и назову га РС у БиХ, али то засад није прошло.

Затрежено је од Пореске управе додатних 90 дана да се пронађе неко рјешење, па ћемо ући у Нову годину прије него буде пресјечен овај Гордијев чвор.

Ипак, рукомет је спорт који је ове године дао најбољег спортисту БиХ у традиционалном избору „Независних новина“ и Радио-телевизије БиХ.

Ријеч је наравно о Мирсаду Терзићу, рекордеру по броју наступа у државном дресу и дефанзивцу који је један од најзаслужнијих за дуплу круну Веспрема у Мађарској, титулу у СЕХА лиги и вицешампионски трофеј у Лиги шампиона.

Титулу најбоље спортисткиње понијела је каратисткиња Ивона Ћавар, чланица Свеучилишног карате клуба Неретва. На Свјетском првенству у аустријском Линцу освојила је бронзу, постала је европска универзитетска шампионка у Загребу, док је на Свјетском купу младих у Умагу била сребрна, а у Загребу златна.

Успјеха у појединачним спортовима било је наравно још, навијачи су највише очекивали од какањског средњепругаша Амела Туке, да ће освојити медаљу у Рију, прву за БиХ од самосталности, али бх. атлетичар је можда мало и подлегао притиску у полуфиналу трке на 800 метара.

У цијелом олимпијском тиму БиХ, који је бројао 11 спортиста, поред наравно Туке, који је носио заставу на церемонији отварања Игара и од Олимпијског комитета БиХ добиотитулу најбољег спортисте године, најјачи утисак оставио је најмлађи учесник - тинејџер из Бањалуке Михајло Чепркало.

Пливач „22 априла“ је освојио друго мјесто у полуфиналу трке на 1.500 метара слободним стилом што му је у коначници донијело 37. позицију од 66 такмичара на Олимпијади, али и титулу спортисте Републике Српске.

Његова нешто старија колегиница из Рија Татјана Ђекановић учешћем на Играма у стрељаштву била је на другом мјесту Избора „Гласа Српске“, којим је предсједавао прослављени и трофејни српски ватерполиста Александар Шапић.

Сијевали су блицеви, узимане су изјаве од младе и лијепе Теслићанке, која је рекордерка БиХ у сениорској конкуренцији иако је још јуниорка по годинама.

Али, због немогућности даљег напретка у стрељаштву пошто код нас не постоје покретне мете за тренинг морала је концем ове године да одсели у Њемачку, гдје су је дочекали раширених руку с обзиром да је могла да бира између чак пет-шест клубова.

Иако ће за њен даљи развој бити одговорна само она, рекла је да ће и у будућности бранити боје БиХ, иако јој је помогла врло мало, или готово ништа, као и многима уосталом.

Зли језици су на друштвеним мрежама одмах сиктали да је Татјана „к'о бива“ само жељела да се "ухљеби", да се на нашим леђима бави неким беспотребним спортом, а не смета нам на хиљаде чиновника у 13 влада, савјетника савјетника безброј министарстава, агенција за откривање топле воде, који су партијско-буразерско-кумовским везама, преко дипломе из Травника, стигли до радног мјеста од локалних институција до највишег нивоа државне власти.

За њих се паре некако увијек изнађу.

Напоменимо на крају и да је Бањалучанин Аљоша Јанковић, који је са "змајићима" освојио злато на кошаркашком првенству Европе у Литванији, ове 2016. године постао словом и бројем, ПРВИ и ЈЕДИНИ играч који је забиљежио трипл-дабл учинак у историји У-17 свјетских првенстава.

Извор: мондо.ба