"У инат Америци"
Свемирска трка, како је популарно названо такмичење између САД и Совјетског савеза у истраживању свемира, обележила је неколико деценија светске историје.
Свијет 29.12.2016 | 07:31
Научници, разбацани по институтима у Совјетском савезу, френетично су радили како би испунили рокове за лансирање ракете. Наиме, због различите брзине кретања Земље и Марса око Сунца, сваке две године, права је прилика за лансирање ракете према Марсу, јер су тада две планете најближе.
1971. године су имали такву прилику. Две године раније Американци су слетели на Месец и Совјети су били одлучни да их неће опет неко престићи у покоравању свемира. Сигурносни протоколи су занемаривани, рокови су били готово недостижни, али Совјети су чистом упорношћу успели да лансирају три ракете у мају 1971. године према Марсу. Толики притисак је био да нису тестирали летелице које шаљу према црвеном суседу у свемиру.
Совјетски научници планирали су да ће Марс 1 стићи у орбиту око Марса и одатле слати податке о планети. Између осталог, прва сонда требало је да помогне у навођењу друге две летелице. Марс 2 и 3 би следили упутства предводника и спустили сонде и роботе који ће истраживати саму површину планете.
Ствари су кренуле по злу када је Марс 1 експлодирао приликом лансирања. Две преживеле сонде успешно су кренуле према црвеној планети. Крајем новембра 1971. Марс 2 се помало неспретно и несрећно срушио на Марс зато што су Совјети погрешно прорачунали удаљеност и потребну брзину за постизање орбите.
Деценијама касније Владимир Генадијевич Перминов, један од водећих научника на совјетским пројектима истраживања Марса, рекао је да жали што прву размену података о свемиру нису одрадили раније. Наиме, исте те године су Американци дали детаљне податке о Марсовој орбити у размену за исте совјетске податке о Венери. Перминов је 1999. године за НАСА написао да су могли да избегну катастрофалне последице погрешних прорачуна да су имали те податке пре лансирања сонди према Марсу.
Неколико дана касније, 2. децембра 1971. године, Марс 3 успешно је слетео на Црвену планету и ушао у историју као прво успешно слетање људске летелице на Марс. Након година труда, бесаних ноћи и сталних претњи совјетских власти, научници су били пресрећни.
"Сви уплетени у пројект били смо пресрећни након што смо потврдили да је летелица успешно слетела", испричао је за Ози Арнолд Селиванов, један од последњих преживелих запослених на мисији. Њихова срећа трајала је 14,5 секунди, колико је трајало прво јављање с Марса. У том кратком времену, с Марса је послато 70 линија слике с једне од камера, а Совјетска академија знауке утврдила је да је немогуће идентификовати ишта на споменутој фотографији.
У том кратком јављању, пренео је и неке податке о атмосфери и саставу тла, али Марс 3 се никад више није јавио с површине земљиног суседа. Претпоставља се да су незабележено снажне пешчане олује тешко оштетиле сонду, која је преживела само тих неколико секунди.
Селиванов, сада осамдесетогодишњак, испричао је да су ипак успели да искористе и тај релативни неуспех мисије. Доспеле податке су искористили касније како би постали прва држава која је спустила сонду на Венеру и одатле послали прве фотографије.
Примат у истраживању Марса преузели су четири године касније Американци. 1973. године су Совјети послали још четири неуспешне сонде, а две године касније су Сједињене Америчке Државе послале две сонде Викинг, које су успешно слетјеле на Марс и одатле слале податке. Од тада су Американци послали још пет мисија које су успешно слетеле на Марс.
Извор: ЕXПРЕСС.ХР
Фото: Тхинкстоцк
Коментари / 0
Оставите коментар