Саша Ђорђевић о краху млађих репрезентација Србије...

Садашњи клинци нису имали на кога да се угледају! Селектор кошаркашке репрезентације Србије, Александар Ђорђевић, за "Блиц" прича о кризи резултата и краху млађих националних селекција у 2016. години.

Кошарка 29.12.2016 | 20:45 - Еуфорија праћења репрезентативних такмичења која су доносила медаље се одсликава у масовности у одлукама десетогодишњака којим ће спортом да се баве. Из те и такве масовности добијамо много већу шансу да изградимо боље кошаркаше који се до фанатичности заљубљују у спорт, а то је први услов да испред себе поставе остваривање дечачких снова о освајањима медаље за своју земљу као велики спортски циљ. Улога родитеља и средине који уз ТВ прате такмичења, уз славље на улицама и заставе и српска одличја по целом граду су исто занимљив феномен који се уцртава у свест младог кошаркаса. То постаје најјачи мотив, јер у глави десетогодишњака новац (још увек) не постоји као циљ и њихово бављење спортом се само и изричито везује за праве патриотске спортске снове - у даху ће Ђорђевић.

Сале Национале се осврће и на период од пре 10 година.

- Сетите се где је репрезентативна кошарка била 2005, 2006. и 2007, када су десетак година имали момци рођени 1995, 1996. и 1997. године и одлучивали на који спорт да оду. Циклично је у нашој кошарци што је генерација Кукоча, Дивца, Рађе или Ђорђевића у СФРЈ имала десетак година са краја тих седамдесетих, када је Југославија била првак света у Манили или претходно Европе у Лијежу, када смо се између фудбала, одбојке или скијања, одлучили да се бавимо баш кошарком, као што се каже у филму „Бићемо прваци света“ - подсећа Ђорђевић.

- Тако је генерација Милоша Теодосића 1987. годишта, или златна 1988. Стефана Марковића и осталих, касније јуниорских првака света, почела да се бави баш кошарком због успеха моје генерације у другој половини деведесетих. Тео је једном приликом то и изјавио, зашто је почео баш да тренира кошарку тих година. Сада је дошао на ред на десетогодишњаке из 2005. 2006 или 2007. године, када није било резултата и успеха репрезентације, када много клинаца у периоду одлучивања којим ће се спортом бавити, који сањају медаље око врата, отишло на друге спортове па је селекција таква да надарених и врхунских талената није било у том броју. Па генерације 1991. је била јуниорски првак Европе и повежите је са титулама у Истанбулу и Индијанаполису. Исто важи за генерацију Киће или Мирзе, Моке и Праје у корелацији са првим медаљама Кораћа и другова, а можемо да идемо чак и до Новицког и сребра Немаца у Београду и Каријевог злата деценију пре са "панцерима".

Хоћете да кажете да ови момци данас нису имали узоре и подстицај?

- Само износим матемтичке чињенице, јер једноставно деца која су пратила кошарку, нису се везивала за наш, већ други спорт, па немаммо сада двадесетогодишњаке најфанитичније и најнадареније у спорту којим се бавимо. Ево, запамтите да ће генерација 2004. до 2006, која је имала десет година у времену актуелних репрезентативних успеха у Мадриду или Рију, и определила се за бављење кошарком, бити доминантна за дестак година у Европи у свом узрасту. То је циклични процес и тако ће се десити, јер су ових година поново били пуни терени на баскету, од Аде, Блокова, Душановца, на „ранчу“ и широм Србије, где се играло три на три, како су нам слали фотографије за време наших такмичења и успеха. Е, ти момци, који се ових година опредељују за бављењем кошарком, биће опет доминантни 2024, 2025. или 2026.

Дакле, не треба да бринемо за будућност наше кошарке?

-Са тог аспекта не, ако је то будућност, не блиска, али... Можда и 2019. када дође генерација која се опредељивала за кошарку 2009. године када смо освојили сребро у Пољској - изнео је своју занимљиву цикличну, математичко-кошаркашку теорију селектор Александар Ђорђевић.

Извор: блиц.рс