Saša Đorđević o krahu mlađih reprezentacija Srbije...

Sadašnji klinci nisu imali na koga da se ugledaju! Selektor košarkaške reprezentacije Srbije, Aleksandar Đorđević, za "Blic" priča o krizi rezultata i krahu mlađih nacionalnih selekcija u 2016. godini.

Košarka 29.12.2016 | 20:45 - Euforija praćenja reprezentativnih takmičenja koja su donosila medalje se odslikava u masovnosti u odlukama desetogodišnjaka kojim će sportom da se bave. Iz te i takve masovnosti dobijamo mnogo veću šansu da izgradimo bolje košarkaše koji se do fanatičnosti zaljubljuju u sport, a to je prvi uslov da ispred sebe postave ostvarivanje dečačkih snova o osvajanjima medalje za svoju zemlju kao veliki sportski cilj. Uloga roditelja i sredine koji uz TV prate takmičenja, uz slavlje na ulicama i zastave i srpska odličja po celom gradu su isto zanimljiv fenomen koji se ucrtava u svest mladog košarkasa. To postaje najjači motiv, jer u glavi desetogodišnjaka novac (još uvek) ne postoji kao cilj i njihovo bavljenje sportom se samo i izričito vezuje za prave patriotske sportske snove - u dahu će Đorđević.

Sale Nacionale se osvrće i na period od pre 10 godina.

- Setite se gde je reprezentativna košarka bila 2005, 2006. i 2007, kada su desetak godina imali momci rođeni 1995, 1996. i 1997. godine i odlučivali na koji sport da odu. Ciklično je u našoj košarci što je generacija Kukoča, Divca, Rađe ili Đorđevića u SFRJ imala desetak godina sa kraja tih sedamdesetih, kada je Jugoslavija bila prvak sveta u Manili ili prethodno Evrope u Liježu, kada smo se između fudbala, odbojke ili skijanja, odlučili da se bavimo baš košarkom, kao što se kaže u filmu „Bićemo prvaci sveta“ - podseća Đorđević.

- Tako je generacija Miloša Teodosića 1987. godišta, ili zlatna 1988. Stefana Markovića i ostalih, kasnije juniorskih prvaka sveta, počela da se bavi baš košarkom zbog uspeha moje generacije u drugoj polovini devedesetih. Teo je jednom prilikom to i izjavio, zašto je počeo baš da trenira košarku tih godina. Sada je došao na red na desetogodišnjake iz 2005. 2006 ili 2007. godine, kada nije bilo rezultata i uspeha reprezentacije, kada mnogo klinaca u periodu odlučivanja kojim će se sportom baviti, koji sanjaju medalje oko vrata, otišlo na druge sportove pa je selekcija takva da nadarenih i vrhunskih talenata nije bilo u tom broju. Pa generacije 1991. je bila juniorski prvak Evrope i povežite je sa titulama u Istanbulu i Indijanapolisu. Isto važi za generaciju Kiće ili Mirze, Moke i Praje u korelaciji sa prvim medaljama Koraća i drugova, a možemo da idemo čak i do Novickog i srebra Nemaca u Beogradu i Karijevog zlata deceniju pre sa "pancerima".

Hoćete da kažete da ovi momci danas nisu imali uzore i podsticaj?

- Samo iznosim matemtičke činjenice, jer jednostavno deca koja su pratila košarku, nisu se vezivala za naš, već drugi sport, pa nemammo sada dvadesetogodišnjake najfanitičnije i najnadarenije u sportu kojim se bavimo. Evo, zapamtite da će generacija 2004. do 2006, koja je imala deset godina u vremenu aktuelnih reprezentativnih uspeha u Madridu ili Riju, i opredelila se za bavljenje košarkom, biti dominantna za destak godina u Evropi u svom uzrastu. To je ciklični proces i tako će se desiti, jer su ovih godina ponovo bili puni tereni na basketu, od Ade, Blokova, Dušanovca, na „ranču“ i širom Srbije, gde se igralo tri na tri, kako su nam slali fotografije za vreme naših takmičenja i uspeha. E, ti momci, koji se ovih godina opredeljuju za bavljenjem košarkom, biće opet dominantni 2024, 2025. ili 2026.

Dakle, ne treba da brinemo za budućnost naše košarke?

-Sa tog aspekta ne, ako je to budućnost, ne bliska, ali... Možda i 2019. kada dođe generacija koja se opredeljivala za košarku 2009. godine kada smo osvojili srebro u Poljskoj - izneo je svoju zanimljivu cikličnu, matematičko-košarkašku teoriju selektor Aleksandar Đorđević.

Izvor: blic.rs