Феномени: Фолк за цијелу планету

Извођачи популарне музике у Србији, и по имиџу и по сценском наступу прате светске трендове и не разликују се много од светских звезда. 

Свијет 25.12.2016 | 21:00 Разлика је свакако у продукцији. Ипак, влада уверење да је домаћа популарна музика по правилу неквалитетна, али теоретичари музике и културе тврде да је такав став превазиђен, а да је домаћа поп-фолк, денс музика, која је очигледно преживела деведесете, постала део домаће сцене, аутентичан звук, препознатљив широм Балкана и чак се слуша у клубовима у Европи и свету.

Чују се и коментари да су по стилу, домаће поп-фолк звезде исто што су и МТВ иконе, да све више и домаћа и светска сцена одишу истим маниром. Кажу да нам је само туђ кич и неквалитет пријемчивији од домаћег. Подвлаче да је популарна музика у Србији, све варијанте са скакањем, играњем, вулгарним костимима, голотињом, одраз музичке слике у целом свету.

Да су савремени поп хитови најсличнији неквалитетној музици са нашег поднебља по визуелном изразу извођача и покушају да се публици приреди спектакл, сматра културолог др Маја Вукадиновић, доцент Академије лепих уметности и мултимедија.

"Културолошки гледано, поједини аутори и извођачи популарне музике код нас подражавају глобалне звезде и музичке узоре, преузимају начин певања, а посебно имиџ и сценски наступ", каже др Вукадиновић.

"Тешко је, ипак, ставити знак једнакости између актуелних светских хитова и, рецимо, турбо-фолка. Хитови који се емитују на музичким каналима су део западне популарне културе. Турбо-фолк који је обележио деведесете, а и данас је актуелан, копирао је делимично западну музичку матрицу, али у великој мери и музику са других поднебља."

Музички неукус не познаје границе и свугде у свету постоји музика коју бисмо могли окарактерисати као кич. И, утицаји се, више него икада раније, прожимају.

Заједничко светским и нашим певачима, пре свега су имиџ и сценски наступ - тврди Вукадиновићева.

"Конкретно, наше звезде у том погледу сасвим копирају своје стране узоре. У продукцијском смислу, музика једне Мадоне или Ријане је на неупоредиво вишем нивоу. У том погледу, немогуће је поредити наше и светско тржиште популарне музике."

Да је схватање популарне музике у Србији, ипак, неодвојиво од домаћег, препознатљивог мелоса, сматра доценткиња на Факултету музичке уметности др Ива Ненић, етномузиколошкиња и теоретичарка културе.

"Локални музички стилови су у више наврата, од 19. века, преко бројних феномена из 20, па све до данас, сажимали и прерађивали утицаје глобалне културе, на јаком фону матрице овдашњег `аутентичног` звука" каже саговорница.

"Поп-фолк у Србији и постјугословенском простору црпе утицаје из различитих жанрова - најпре је то локална традиција модернизоване народне музике, такозвани новокомпоновани звук крајем шездесетих година, да би почетком деведесетих опет инкорпорисала утицаје глобалног попа у звук који се доживљава као карактеристично локалног карактера."

Поп-фолк је, као и популарне светске музике сличног кова, сложени амалгам или хибрид локалних музичких традиција, утицаја и историјата са елементима који допиру из глобалних трендова.

"Одавно је јасно да не стоје оптужбе да су популарна музика и култура неукус", каже др Ненић.

"Глобална култура по правилу није окренута неукусу, али проблем представља диспропорција онога што је доминантно и читавих светова популарне музике који остају изван мејнстрима. Не постоји музичка форма, усмерење или жанр у оквиру којег се не могу пронаћи успешнији и квалитетнији примери.

Дефинисање читавог музичког жанра као `погрешног` под етикетом кича, заправо прикрива немогућност културалне политике и њених званичних актера да суштински отворе простор за друге музике и сврсисходним улагањем у културу, дозволе слушаоцима да и то чују.

Цеца, Јелена Карлеуша и Сека Алексић се могу узети као парадигме развоја поп-фолк сцене у протекле три деценије...

"Цецин рад фиксира трансформацију новокомпоноване музике у поп-фолк, док су Карлеуша и Сека Алексић певачице које се ослањају на `наслеђе` поп-фолка из деведесетих, и на различит начин акцентују `глобално` и `локално`.

Велике светске звезде, попут Ријане или Бијонсе, такође припадају различитим тренуцима историјата поп музике на Западу, и једино што деле са овдашњим звездама јесте специфично конструисана позиција `диве` - високо популарне певачице и сценске персоне, која се представља као гламурозна, секси и упошљава стереотипе о женској пожељности, али у исти мах их и вешто оповргава, тиме што промовише представу о женској моћи и слободи у самореализацији", каже др Ненић.

Извор: Вечерње новости