Које породице управљају свијетом?

Америчку и свјетску политику обиљежило је тек неколико династија, а ово је пет најмоћнијих породица које управљају свијетом.

Свијет 24.12.2016 | 08:09 5. Породица Ротшилд

Ротшилдови се већ дуже вријеме сматрају најбогатијом породицом на свијету. Процјењује се да су власници 500 милијарди долара вриједних ствари, а неке процјене кажу да управљају са 100 трилиона вриједним финансијама. Од шездесетих година осамнаестог вијека, откако је Мајер Амшел Ротшилд послао својих пет синова у пет финансијских центара, били су на најважнијим мјестима свјетских финансија.

У 19. вијеку породица Ротшилд учврстила је своју позицију глобалне моћи тако што су пружали финансијску потпору монархијама и властима на обје стране наполеонских ратова. Тадашње новине описале су их: "Савјетници и финансијери краљева Европе и републичких шефова Америке".

У данашње вријеме плету се теорије завјера, које кажу да Ротшилдови контролишу свијет преко америчке централне банке Федералне резерве. Теорије кажу да је оснивач Феда, Пол Ворбург, заправо агент породице Ротшилд, увјерен је Дарк 5.

4. Породица Рокфелер

Породично царство Рокфелерових настало је током седамдесетих година 19. вијека када је Џон Д. Рокфелер основао “Стандард оил компани”. Била је то највећа нафтна компанија свог доба, а сам Рокфелер био је вриједан око 400 милијарди долара, чиме је постао један од најбогатијих људи у свјетској историји.

Легендарни амерички предсједник Теодор Рузвелт упозорио је да Рокфелера занима стварање невидљиве власти. Отада су Рокфелерови помагали са изградњом сједишта Уједињених народа у Њујорку и основали су конференцију Билдерберг, гдје се само најмоћнији људи свијета састају једном годишње.

Прича се да породица Рокфелер данас наставља своје тајно јеловање кроз управљање великим нафтним компанијама као што су “Ексон мобил” и “БП” или банкама попут “Чејс Менхетн бенк”.

3. Породица Морган

Породица Морган доживјела је процват када је Џон Пирпонт Морган, заједно с Ротшилдовима, позајмио стотињак тона злата америчким властима током банкарске кризе 1893. године. Зато што је контролисао највеће залихе злата у САД, Морган је финансирао стварање највећих америчких компанија попут “АТ&Т” и “Џенерал електрика”. Једно краће вријеме је финансирао и истраживање Николе Тесле.

Због великих веза с америчким министарством финансија, појавиле су се теорије да су Морганови натјерали САД на учествовање у Првом свјетском рату, како би заштитили кредите издате Русији и Француској. Ј.П. Морган млађи дао је Американцима зајам од 500 милиона долара, а узимао је и 1 одсто провизије за све што су његове компаније продавале америчкој војсци.

Осим тога, круже гласине и да су Морганови подстакли јапански напад на Перл Харбор тако што су обећали јапанским клановима да ће дијелити зараду од ратовања. Данас Морганови посједују највећу породичну залиху злата, а наводно је тунелом повезана с њујоршком подружницом америчке централне банке.

2. Породица Ду Понт

Елеутер Ирене ду Понт био је син француског емигранта. Своје богатство стекао је након оснивања барутане у Делавареу. Његова породица пустила је коријење у америчкој високој политици након што су, наводно, осигурали америчку куповину територије Луизијане од Наполеона 1803. године.

До почетка Првог свјетског рата, компанија Ду Понт производила је 40 одсто свјетског експлозива, а током Другог свјетског рата су учествовали у пројекту изградње америчке нуклеарне бомбе.

Неки вјерују да је породица Ду Понт до те мјере утицала на америчке власти да је само због њих дошло до забране коришћења марихуане и производње индустријске конопље. Све како би се заштитила производња најлона, једног од најбитнијих производа компаније Ду Понт.

Данас је та компанија један од највећих свјетских произвођача генетски модификованог сјемена, преко “Пионеер Ду Понта”, и стоје иза трезора судњег дана, гдје се чувају примјерци сјеменки биљака како би људска врста могла поновно да засије биљке након апокалипсе.

1. Породица Буш

Политичка династија Буш, која је свијету подарила два америчка предсједника, започела је Прескотом Шелдоном Бушем рођеним давне 1895. године. Он се први пут сусрео с политичком елитом када је као студент Јејла постао члан друштва Лобања и кости. Постоје гласине да је управо Прескот стајао иза неуспјешног војног удара 1933. године, који је за циљ имао свргавање с власти предсједника Френклина Рузвелта.

Током Другог свјетског рата, Буш је био шеф “Унион Банкинг” корпорације, банке која је на крају заплијењена због доказаних пословних веза с нацистичком Њемачком. Прескотов син Џорџ Х.В. постао је амерички предсједник крајем осамдесетих година прошлог вијека, а његов унук Џорџ В. у два мандата је сједио у Бијелој кући.

Обојица су започела сукобе с Ираком у којима су огромне зараде оствариле компаније као што је Халибуртон или КБР, обје повезане с Бушевима. Породица Буш се сматра најмоћнијом породицом у америчкој политици, а имају и баснословне своте у банкарском и нафтном сектору.

Извор: Независне/Еxпресс.хр