Мока Славнић ''без длаке'' о краху млађих кошаркашких селекција Србије...

Децу нам воде дунстери! "Кошаркашку обуку младих обављају назови тренери, то јест особе које немају спортски педигре као играчи или тренери" - каже легендарни Зоран Славнић.

Кошарка 24.12.2016 | 22:45 Спортска јавност углавном ћути после дебакла свих млађих кошаркашких репрезентација Србије. Традиционални освајачи медаља на великим такмичењима сада су између деветог и 11. места у Европи, а “Блиц” пита Зорана Славнића шта се догодило са некад најталентиванијом кошаркашком нацијом у Европи?

- Морало је и то једном да се деси с обзиром на то да из широке базе (основна школа, пионири, кадети), кошаркашки обучавају они који немају признат спортски педигре или као играчи или као тренери. У поређењу са екс-Ју, ми (Србија) смо сада у много лошијем положају, а и да демистификујемо и оне који су били велики играчи што не значи да ће они ишта помоћи у едукацији са младима ако им у својој каријери није доминирао мозак. Репрезентација? Морам да признам да сам алергичан на флоскулу да партијска књижица буде услов запослења, а с обзиром на то колико је рабљена у дневнополитичком говору, не могу а да је не употребим кад је реч о ангажовању у КСС. Као што сам и рекао, и минули рад врхунског спортисте не би требало да буде једина препорука, јер су неки своје каријере изградили користећи физичке предиспозиције. Овде мислим и на помоћну боранију - каже Мока за “Блиц”.

Он упозорава ко нам и како води и тренира децу на путу до велике кошаркашке сцене.

- Имао сам прилику тренирајући децу да видим како један дрибла са две руке. Кад сам га питао шта то радиш, он одговара: „Па, тако ми је рекао тренер“. Е, то је најслабија карика у систему одређивања селекције и одатле креће суноврат, пошто неквалификовани, назовитренери, дају прву едукацију деци. У потрази за високим играчима, филозофијом игре, занемарили смо или смањили улогу плеја, што је катастрофа. Иако, признајем, плеј, то јест лидер се рађа. Проблем је и недостатак разумевања игре тренера који воде децу до основне школе и не виде пут за развој креативца - будућег аса, јер кад погрешно дода тренери га кажњавају а не разумеју основну и најбитнију ствар: Да је дете видело, а што је погрешно додало, то ће временом да исправи. Важно је да има креативност, а то данашњи дунстери не виде.

Славнић је као тренер први дао шансу у последњих 30 година тројици великих плејмејкера: Ђорђевићу, Саши Обрадовићу и Теодосићу. Имају ли наследнике?

- Од 1970, када смо били светски шампиони у Љубљани и када је доминантна фигура на том месту био Иво Данеу, цела Југославија се питала шта после њега? Брзо је дошао Никола Плећаш, после њега моја маленкост, па Ђорђевић, сада Теодосић, а за неког новог нека се побрину родитељи да направе оно што је некада правила СФРЈ. Не бринем се јер је Србија ипак легло талената, тако да ће се ова прича наставити и у овом миленијуму као што је започета у прошлом.

Верујете ли да ћемо бити успешнији у млађим категоријама у 2017?

- Да би био тренер у Савезу за било коју млађу категорију, а има их пет, по мом мишљењу, морају да буду испоштована два критеријума: први, шта Савез жели од млађих селекција, да ли да селектор буде искусан, па да будемо ближи освајању медаља, или друга, да Савез изабере млађег и перспективнијег, па да сазревају и школују се заједно. Ако се Савез определи за једну од тих варијанти, знаће којег ће тренера узети. Много је важније да бар једног или двојицу годишње избацимо у А тим. Знам да је то тешко, али ако се направи права селекција са правим тренером није немогуће да се успе на оба плана. Не смемо да добијамо овакве шамаре. Србија је мала земља, просторно и бројчано, и не можемо да имамо хиперпродукцију као некад Југославија.

“Верујем у Даниловића”

Нови председник КСС је Предраг Даниловић?

- У њега имам апсолутно поверење, убеђен сам да ће обратити пажњу на проблем млађих категорија - истакао је Славнић.

Извор: блиц.рс