Тајкун са Пала хтио 'заврнути' 11 милиона на изградњи болнице

Пројекат изградње болнице у Источном Сарајеву није још ни започет, а већ га прате бројне контроверзе и међусобне оптужбе на релацији СНСД-СДС.

Република Српска 22.12.2016 | 15:17 Након примједби Канцеларије за разматрање жалби БиХ на претходно расписани тендер за избор извођача радова који ће градити болницу, Влада Републике Српске задужила је Министарство здравља и социјалне заштите да поново покрене тендерску процедуру.

Пријатељство с Додиком

Како се наводи у Рјешењу Канцеларије за разматрање жалби БиХ које је у посједу Фактора, ранији тендер је поништен уз образложење да оба пријављена понуђача нису доставили потпуну документацију.

Иако је у медијима објављено да је посао извођача радова на тендеру додијељен београдској фирми Милленниум Теам, која је за тај пројекат понудила 54 милиона КМ, ради се заправо о понуди конзорцијума којег чини пет предузећа: Милленниум Теам д.о.о. Београд обезбјеђује изворе финансирања, Мегасун д.о.о. Пале референц листу, Хрвић градња д.о.о. Тешањ изводи радове, а остала два члана конзорцијума, Медицал д.о.о. Мостар и Милленниум Теам д.о.о. Бијељина, требали су обезбједнити набавку медицинске опреме за болницу.

Задатак фирме Миллениум Теам био је да обезбједи новац за изградњу болнице, који би онда Влада Републике Српске враћала у траншама. Но, главна улога у конзорцију заправо припада фирми Мегасун са Пала чији је власник, бизнисмен Недељко Елек, у блиским везама са предсједником РС-а Милорадом Додиком.

Захваљујући пријатељству с Додиком, Елекова фирма раније је добила уносне послове изградње Студентског центра у Источном Сарајеву, а Влади РС-а је на истом подручју продала зграду за смјештај дужносника тог ентитета по цијени од близу 27 милиона КМ, односно око 3.000 марака по метру квадратном - што је двоструко више од просјечне цијене квадратног метра пословног простора у Источном Сарајеву.

У Рјешењу Канцеларије за разматрање жалби БиХ наводи се да је референц листа за изградњу болнице коју је доставио Мегасун „незадовољавајућа и неприхватљива јер не доказује да то друштво има искуство у извођењу радова на истим или сличним пословима“. Такође, спорни су и финансијски извјештаји који се налазе у склопу понуде ове фирме.

"Достављена референц листа није никакав доказ техничке и професионалне оспособљености за грађење, а поготово кад се узме у обзир да је из достављене понуде јасно да се ради о друштву које нема нити је могло имати лиценцу за грађење објеката, нити има било коју другу лиценцу, везано за пројектовање и извођење грађевинских радова, друштву чији је основни капитал 2.000,00 КМ и које у 2013. години запошљава 1 радника, у 2014. години 2 радника и у 2015. години 3 радника, те самим тим никако није могло бити главни извођач.

При томе изградња објекта од 10.677 м2 није могућа са оствареним трошковима материјала од 175 КМ, трошковима бруто зарада и бруто накнада зарада од само 27.123,00 КМ у години изградње објеката, а како је то приказано у билансима наведеног друштва" стоји у Рјешењу Канцеларије.



Други члан конзорцијума, фирма Милленниум Теам из Београда чији су власници Стојан Вујко и Иван Бошњак, основана је почетком 2003. године. У почетку су се бавили трговином прехрамбеним производима и отпадом, но убрзо су започели уносан грађевински бизнис.

Уз подршку министра спољних послова Србије Ивице Дачића, Вујко и Бошњак склопили су неколико уносних уговора са Јавним предузећем Србијагас за изградњу гасовода.

Цијене у тим уговорима увећаване су за 10 до 20 посто у односу на почетне цијене наведене у програмима гасификације, те је на основу тога Милленниум Теам годишње остваривао вишемилионски профит. Поред уговора са Србијагасом, поменута фирма одабрана је као један од главних извођача радова амбициозног пројекта Београд на води.

(Не)правична одлука

Милленниум Теам има више од 250 запослених, а само у 2014. години ова фирма остварила је нето добитак у износу од 296 милиона динара, односно 4,12 милиона КМ. За изградњу болнице у Источном Сарајеву понудили су да ће обезбједити 54 милиона КМ, што је за 11 милиона марака више од понуде коју је дала бањалучка фирма Крајина. Међутим, у самој понуди није било дефинисано на који начин би Влада Републике Српске враћала тај новац.

Што се тиче судбине „сумњивог“ тендера, како је изјавио министар здравља и социјалне заштите РС-а Драган Богданић, тим правника анализираће рјешење Канцеларије за разматрање жалби БиХ.

"Након 30 дана, ако се покаже да нису донијели правичну одлуку, биће покренут правни поступак" рекао је Богданић.

Извор: Фактор.ба