Звала би се скроз другачије да нису улетеле брескве: Срећан ти рођендан, кошарко!

Прва кошаркашка правила, која је 1891. записао Џејмс Нејсмит, написана су баш на овај дан, пре тачно 125 година.

Кошарка 21.12.2016 | 22:50 Кошарка је, заправо, настала помало на невероватан начин: док је Нејсмит радио у колеџу у Спрингфилду, тадашњи управник за физичко образовање затражио је од њега да осмисли нови спорт који би могао да се игра у затвореном простору. Размишљајући о тада популарним спортовима, бејзболу, америчком фудбалу, лакросу, рагбију и фудбалу, Нејсмит се осмислио основна правила кошарке. Ипак, у његовој првој визији лопта је требало да се пробацује кроз кутије, али - њих нигде није било у том тренутку.

Домар Поп Стебинс је имао корпе за брескве и... управо оне су одмах искоришћене на терену. А како је на енглеском језику реч за корпу “баскет” - Нејсмит је спорт првобитно назвао “Баскет Балл”. Тридесет година касније то је спојено у једну реч. У Србији се, на преласку између 19. и 20. века, за корпе чешће употребљавао израз “кошара”. Отуда и кошарка као реч за овај спорт у српском језику.

“Та прва правила кошаркашке игре су, у једном тренутку, нестала. Мој деда их је оставио закачне на паноу како би учесници прве утакмице могли да их науче, али чим је меч завршен правила су нестала. Срећом, следећег дана је један од његових ученика, Френк из Шарлота, дошао и рекао ‘Није их нико украо. Узео сам их ја да не би нестала. Овај спорт ће доживети велики успех и желео сам да правила сачувате’. То је био једини дан да мој деда није знао где стоје та два листа папира”, рекао је Јан Нејсмит, унук Џејмса Нејсмита, који се побринуо да правила буду продата колекционару, и то за 4,3 милиона долара, а потом их је колекционар Дејвид Бут поклонио Универзитету Канзас, где је славни Нејмсит дуго радио.

Од 13 кошаркашких правила Џејмса Несмита - чак десет се и данас употребљава у овом спорту, у оригиналној форми или са мањим изменама.

Нека су и промењена: примера ради, првобитно се кошарка играла пола сата, а два полувремена била су одвојена петоминутним предахом; било је забрањено ударање противника раменом као и саплитање; екипа која би у низу фаулирала противника била би кажњавана погоцима који су додељивани ривалу.

Кошарка је сада мало модернија. Мало више. Њу све чешће везују за сурови професионализам, огроман новац и исцрпљућа такмичења. Али, кошарка је и даље - игра. Ко ту игру сачува, а децу у њој усмери на прави пут, не марећи толико за сопствене интересе већ за суштину кошарке - у игри ће и уживати. Бар ми из земље кошарке знамо колико то уме да прија.

Извор: блиц.рс