Прича: Због Тимија је плакао Тексас, а замало је Флорида...!

Фантастична каријера Тима Данкана почела је и завршила се у Сан Антонију. Синоћ је повучен дрес са његовим бројем, а знате ли да је мало, баш мало, фалило да се од Спурса и Поповича растане већ након три сезоне? Ево приче о томе...

Кошарка 22.12.2016 | 00:00 Тихо и без икакве помпе.

Тим Данкан је на тај начин изабрао да оде у пензију. Неке његове колеге направиле су читаву манифестацију од тога, причало се о њима месецима, али Тими је одабрао да оде баш на начин који најбоље описује њега и његову нарав.

"Па нисам умро људи, шта вам је?", говорио је саиграчима који су га назвали након "одлуке".

У ноћи између недеље и понедељка на сводове дворане "АТ&Т центра" у Сан Антонију подигнут је његов дрес са бројем 21, а било је много суза, анегдота и уздаха.

Излазили су његови некадашњи саиграчи Ману Ђинобили, Тони Паркер и други да говоре о каквом се кошаркашу, а пре свега човеку, ради – а најишчекиванији је свакако био говор његовог тренера Грега Поповича који га је једва убедио да дође на церемонију посвећену њему.

"Знао је да ће на крају доћи до овог момента и да ће морати то да уради јер дугује то навијачима који га подре и подржавају толике године. Али, то је буквално једини разлог због ког је овде. Не жели он никакве похвале, а најмање од свега да седи овде на неудобној столици и слуша нас како причамо о њему", рекао је Попович који је имао то задовољство да ради са Тимијем.

Објаснио је како је теко то убеђивање...

"Рекао сам му да ће бити неко дружење после свега овога, уз пиће и храну... Он ми је само рекао 'види, нисам сигуран да то желим'. Онда сам му ја казао, види Тими, како ћеш свим овим људима који су платили да дођу авионом, резервисали хотел објаснити да ти након овога ти не желиш да се дружиш са њима и да идеш кући? Замислио се и казао, па добро, хајде остајем!", испричао је Попович и насмејао присутне.

Причамо о једном о најбољих кошаркаша у последњих двадесет година.

Повученог Тим Данкана драфтовао је управо Сан Антонио као првог пика на драфту 1997. године. Говорећи о њему, Попович је рекао "тај драфт је и ваш кућни љубимац могао да одради уместо нас, толико је био лак избор". Срео се са њим пре драфта и каже да су најмање разговарали о кошарци, а да је у њему видео интелигентног, посебног, али повученог човека који може да промени ток франшизе.

И променио је – предводио је "мамузе" до титула титула 1999, 2003, 2005, 2007. и 2014. године.

Знате ли да је историја франшизе Сан Антонија могла да буде потпуно другачија и да је мало, и то баш мало, недостајало да Тим Данкан после три сезоне, у лету када је постао слободан агент, промени средину и заигра на Флориди?

Враћамо се у јул 2000. године када је Тиму Данкану истекао уговор са Спурсима и био је најтраженији "фрее агент" од свих играча у НБА. Он и "нови Џордан", како су у то време знали да зову легендарног Грента Хила, његовог великог пријатеља и човека који је тог истог лета тражио нови дом.

Заинтересован је био Портланд, али Орландо је имао паклени план. Као из филма!

Желео је да доведе Тима Данкана и Грента Хила по сваку цену, а у целу причу био је укључен и Трејси Мекгрејди – била је то идеја Меџика да тог лета направе "Биг 3".

Делује немогуће како у не тако велики буџет "углавити" три велике звезде, али је Грент Хил толико желео да игра са својим великим пријатељем да је самостално изнео план да се њему смањи плата како би Тими стигао на Флориду. Он и Џон Гебријел, генерални менаџер Меџика, смислили су паклени план, а додатну наду представљао је агент Лон Беби.

"Мислили смо да ако ангажујемо Грента Хила да ћемо доћи и до Тима јер су њих двојица имали истог агента, Лона Бебија, и били су пријатељи уз то", објаснио је Гебријел.

Међутим, то је био само део плана… Пазите сад!

Послали су приватни авион по Тима Данкана, а читав град Орландо био је излепљен постерима са његовим ликом и ликом Грента Хила у дресовима Меџика и на њима је писало "Замислите!". Одвели су га на брод, данима разговарали са њим, а далеко од тога да је он био незаинтересован.

Није ни помислио да ће се толико потрудити, почели су да утичу на њега!

Одлазак у Дизниленд, па дружење са Тајгером Вудсом који је имао задатак да га убеди.

"Тими, ако потпишеш за Орландо можда почнем да навијам за вас уместо за Лејкерсе", казао је најпознатији голфер који је имао резиденцију у Орланду у то време.

Грант Хил и Трејси Мекгрејди су практично већ договорили сарадњу и чекао се само Тими.

Урадили су све што је у њиховој моћи, а он је морао да разговара са Грегом Поповичем који му је попут оца. Назвао га из Орланда и казао му је да се премишља око останка. Било је толико озбиљно да је Грег Попович морао да назове Дејвида Робинсона који је у то време био на одмору на Хавајима.

Одмах је долетео и разговарао са Тимом Данканом и био убедљивији од Микија Мауса, Тајгера Вудса…

Саопштио је Грегу Поповичу да остаје у Сан Антонију!

Тог 12. јула 2000. године коначно стаје медијска прича због које је Тим Данкан полудео.

Хеликоптери су надлетали изнад Орланда, папараци су покушавали да га фотографишу на разговорима, сваког дана су се појављивале непроверене информације. Због тога је можда мало крив и Грент Хил који је медијима након разговора са Тимијем и представницима Меџика рекао да је он 75% нови играч Орланда.

Али им није рекао да је 100% "мамуза".

"Био сам између две одлуке. Када сам сео и разговарао са њима – то ми је додатно отежало одлуку коју сам желео да донесем. Имали су много тога да понуде, отишао сам тамо и лепо се провео. На крају свега, када се одлучивало, више ми се допало оно што имам овде. Било је близу, много ближе него што људи мисле. На крају је одлучило то што овде имам стручни штаб, људе, саиграче са којима се пријатно осећам", објаснио је Тим Данкан о чијој одлуци је "Вашингтон пост" написао текст "Дом је тамо где је срце!".

"Драго ми је што је ово готово и надам се да ће људи престати да ме прате", казао је Тими тада.

Узалуд су била убеђивања Џона Гебријела, Грента Хила и Трејсија Мекгрејдија.

"Дали смо све од себе. Покушали смо да га убедимо да дође у Орландо, била је то велика битка, али смо изгубили", казао је генерални менаџер Меџика, док је неколико година касније Т-Мац на питање колико титула би Орландо освојио да је Данкан тог јула другачије одлучио рекао: "Довољно да будем задовољан својом каријером".

Разговори и однос са Дејвидом Робинсоном и Грегом Поповичем били су једноставно више од онога што је нудио Орландо. Није могао да му понуди оно што је имао у Сан Антонију.

"Рећи да се у тим тренуцима његовог доношења одлуке нисмо осећали као да седимо на иглама била би велика лаж. То је било неподношљиво, пакао. Будеш близак са играчем и не желиш да оде. Нисам себи дозволио да се убедим да он остаје. Тако сам се припремао за најгоре…", испричао је Поп.

На крају се све завршило најбоље по Сан Антонио и ко зна у ком би смеру отишла франшиза да човек који је био њен круцијални део није рекао другачије.

"Били смо пресрећни када смо чули његову одлуку. Надамо се да ће бити овде заувек!"

Нажалост по Грега Поповича и Сан Антонио – није могао да игра заувек. Међутим, читаву играчку каријеру провео је у граду који је могао да му буде само успутна станица. Двадесет магичних година и сигурно не би променио одлуку да може да се врати у прошлост.

У ноћи када је званично повучен његов дрес – није могла да се избегне ова прича.

Грег Попович није желео да прича "шта би било кад би било", него је кроз анегдоту о његовој одлуци желео да покаже какав је човек у ствари Тим Данкан.

"Како их је изиграо, хаха!", насмејао је све присутне прво Поп.

Препричао је како је стварно мислио да ће се можда морати растати и да је једне доћи дошао код њега како би му саопштио да ли остаје у Сан Антонију или ће потписати за Орландо. Каже да Тими мисли да је та прича смешна, али да њему није уопште!

"Рекао ми је 'Поп, само да ти кажем идем у Орландо'... И није било онога 'хеј, зезам се!', био је јако зао и чекао је шест-седам секунди, а онда ми је тек рекао да остаје!", казао је Попович.

"Скочио сам му у загрљај, загрлио га и не знам шта сам му рекао. То су ствари које људи не капирају у вези са њим, колико је он забаван. После двадесет година са њим видите нешто специјално. Не бих да причам о поенима, скоковима и осталим с**њима. Он је веома захтеван, али успео је све играче које смо доводили да уведе у ритам. Кад је Ману дошао, он уопште није био импресиониран. Рекао сам му шта све може, а он чим је дошао имао је проблема са зглобом. Погледао ме је и река 'То је он? Ма браво Поп...' Тим никад није рекао да је погрешио, можда ће крајем вечери да ми каже".

"Последње што ћу урадити вечерас је...", уследила је велика пауза и кнедла.

"Морам да се обратим господину и госпођи Данкан, који су нажалост преминули, овај момак, Тим, он је и даље иста особа као онога дана када је први пут ушао на моја врата!".

И зато је посебан. Зато је више од кошаркаша, више од суперстара!

Извор: мондо.рс