О, колико Америка сад жали за Јељцином

Најбољи примјер пада угледа руске државе је, можда, био скандал из деведесетих година када је пијани Јељин током посјете Вашингтону, гдје је стигао да тражи новац, у гаћама покушавао да изађе на улицу и купи пицу?!

Свијет 19.12.2016 | 15:40 Како је само био у праву Бил Клинтон када је при крају свог мандата завапио за одлазећим руским предсједником Борисом Јељцином и поручивао да ће он "недостајати САД", наводе амерички портали.

Јељцин је био персонификација свега онога што је Русија, као насљедник СССР-а, била у чима Вашингтона - сиромашна, понижена, на кољенима, зависна на све начине од Запада и са лидером који је изазивао салве смијеха по западним пријестоницама.

Најбољи примјер пада угледа руске државе је, можда, био скандал из деведесетих година када је пијани Јељин током посјете Вашингтону, гдје је стигао да тражи новац, у гаћама покушавао да изађе на улицу и купи пицу?!

Сам Клинтон признаје у својим сјећањима да се добро забављао са Јељцином и да су се весело смијали на Јељцинове приједлоге да Русија постане чланица НАТО-а.

Јељцин је на својим путешествијима по западним пријестоницама углавном био припит, тврде портали, а посебно подсјећају на чувену сцену када тадашњи њемачки канцелар Хелмут Кол присно држи под руку Јељцина да не падне на под током неког од пријема.

Када је Клинтон представио планове за ширење НАТО-а у Источној Европи, Јељцин се није бунио.

Амерички економски стручњаци долазили су у Москву као савјетници за развој демократије и подстицање економије и предлагали "шок терапију". Русија је била банкрот држава.

Клинтон је имао велики утицај на руску спољну политику дајући подршку непопуларном Јељцину и министру спољних послова Андреју Козирјеву.

Просјечни Рус је све то што се догађало доживљавао као понижење. О томе је говорио често и садашњи руски лидер Владимир Путин.

Портали подсјећају да се Клинтону уопште није свидио долазак Путина на чело руске владе 1999. године и да је упозорио Јељцина на новог лидера.

На Стару годину 1999. Јељцин је, сломљен алкохолом, послије неколико инфаркта и пред најављеном побуном руске војске, која је била ужасно бијесна након показивања мишића НАТО-а, нагло поднио оставку и именовао Путина.

Нови лидер је, пише "Политико", сматрао да су САД намјерно улазиле у војне интервенције широм свијета, не узимајући у обзир шта ће остали играчи на међународној сцени или барем шта ће Русија, мислити о томе.

Путин је послије у интервјуу америчком оскаровцу Оливеру Стоуну истакао да је Русија имала емотивну реакцију на ширење НАТО-а и навео да је Москва присиљена на предузимање контрамјера.

"Наши ракетни системи имаће на нишану све оне за које процијенимо да представљају пријетњу", запријетио је Путин. И одржао ријеч.

Након почетка новог предсједничког мандата 2012. године Путин је почео да "мучи" америчке функционере.

Фокус је преусмјерио на јачање моћи у иностранству и повратак Русије на позицију на свјетској сцени која јој, према његовом мишљењу, припада.

Након прозападног устанка у Украјини, Путин је организовао референдум на Криму и подржао руски покрет у источној Украјини.

А онда, услиједила је неочекивана војна интервенција у Сирији и помоћ Башару ал Асаду.

На све су се надовезали избори у САД и тврдње Хилари Клинтон и њене Демократске странке да су Руси и Путин помогли Трампу да побиједи.

И Клинтонова се, попут свог мужа Била, често потцјењивачки односила према руским политичарима. Тако је 2008. године, не могавши да правилно изговори име и перзиме тадашњег руског лидера Дмитрија Медведева само одмахнула руком: "Вот евер!" /Ма, како год/.

Током посљедње посјете Била Клинтона Јељцину, у љетњиковцу мало изван Москве у јуну 2000. године Клинтон је рекао Јељцину да "има страст као прави демократа и реформатор, те да није сигуран да Путин има то исто".

Касније у аутомобилу, Клинтон се окренуо сарадницима и рекао: "Мислим да ће нам овај тип недостајати".

Није био свјестан колико је био у праву, оцјењују портали.

Извор: Срна