Тужна судбина старице из Мостара

Захваљујући покренутој хуманитарној акцији “Топли оброк за старе самце” Удружења грађана ‘Заједно за наш град’ Мостар, Мостарка Сабаха Ћурић сваки дан има топао оброк и хљеб.

Босна и Херцеговина 18.12.2016 | 19:08 Сабаха је само једна у низу социјално угрожених особа у овом граду којима ово удружење преко волонтера из Мостара свакодневно на кућна врата носи храну, преноси Фактор.ба
 
У акцију су се укључили поједини мостарски угоститељи и пекаре, те грађани и волонтери који лично својим возилом достављају храну на адресу.

"Сваки дан подијелимо 16 топлих оброка старим самцима. Већина њих је на рубу очаја. Поједини имају социјалну помоћ 100 марака, но углавном су гладни, и ова храна коју им донесемо им је једино што имају", истиче Нермин Мехић, оснивач и предсједник Удружења.

Додаје како и сами грађани Мостара са свакодневним донацијама у млијеку, воћу, колачима, лијековима, соковима и слично, као и грађани који живе ван БиХ новчаним донацијама, помажу да акција траје. Акција је започела 1. децембра, а планирано је да траје до 1. априла, како би старим и изнемоглим особама помогли да преживе зимске дане.

Најбоља награда

А осмех на лицима старца и старице када добију топао оброк је најбоља награда и потврда волонтерима да оно што раде вриједи.

Сабаха посљедњих осам година живи сама, без икога. Живјела је са сестром у насељу Махала, до 2008. године када јој сестра умире. Остаје сама са мачком који јој је једини остао у животу.

"Било би ми драже да имам некога с ким ћу моћи сјести и поразговарати, али... Научи се човек на свашта па сам се тако и ја научила на самоћу. Да ми није мачка, полудјела бих", каже Сабаха, која нема никакав вид социјалне помоћи, те се за кору хљеба сналази како зна и умије.

Иако је тражила помоћ од релевантних институција, свугде су је дочекала затворена врата.

"Овај оброк што ми донесу ми много значи. Не могу описати колико ми значи. Захваљујући њима сада имам топло и укусно јело, па и воћа и колач, чак и сок", не скривајући одушевљење прича Сабаха.

Највише је било дана, наставља ова старица, када би комад сувог хљеба био једино што би имала за ручак.

"Шта ћеш, хвала Богу па и сувог хљеба има. Преживљава се некако. На разне начине покушавам зарадити који динар за хљеба и да бар воду и струју могу платити. ТВ и мачак су ми једини пријатељи", наставља Сабаха која је раније, заједно са сестром, зарађивала за живот продајући на пијаци, но с обзиром на то да више није имала могућности да набавља робу, и то је пропало. Пензију није зарадила.

Влага прекрила зидове

Уз сву невољу, стара породична кућа у којој живи је неусловна. Влага је прекрила зидове њеног малог кутка.

"Само ова соба је донекле условна за живот у цијелој кући. У осталим собама од влаге и ко зна чега је пропао под, плафон кисне. Када наложим ватру, страхујем да се оџак не запали", прича она, додавши да је ипак здрава, да не мора давати новац за лијекове, на чему је Богу захвална.

Недавно је добила и нову јакну од чланова Удружења и много је захвална на њој.

"Не скидам је, супер ми је и топла је много, а и немам друге. Имам једне панталоне, онако фине, новије. Када их оперем обучем ову стару тренерку, док се осуше, шта ћу кад су ми једине", прича ова старица, која је ипак захвална на свему што има, иако је то јако мало.

Посебно је захвална добрим људима, који се некако ипак појаве као свјетло на крају тунела, када помисли да помоћи нема.

(Фактор.ба)
(Фото: Фактор.ба / промо