Душан Мандић о себи и каријери: Успјех, срећа, зрелост, кошарка и бродови!

Када неко каже да је захвалан на свему што има, онда знате да пред вама стоји скроман саговорник који је срећан и поносан на све у свом у животу. Такав момак је Душан Мандић, златни ватерполиста.

Остали спортови 19.12.2016 | 09:45 Он је скроман, васпитан, прави пример млађим генерацијама. Има само 22 године, а један је од најбољих ватерполиста света. С репрезентацијом Србије је освојио све. Али на томе не жели да се заустави. У интервјуу за „Блиц“ говорио је о томе којим послом би се бавио да није ватерполиста, о саветима које је добио од другова и селектора Дејана Савића, као и да ли би нешто променио у животу...

Имате само 22 године, а један сте од најбољих играча света. Уморите ли се понекад? Како се одмарате од припрема и карантина?

- Ма, какав умор! Захвалан сам што сам у животу добио овакву прилику, а о умору ћу причати за неколико година. Једино чега се стварно пожелим јесте слободно време, које волим да проводим на очевом броду. Такође, велики сам гурман па, када ми то спортске обавезе дозвољавају, уживам уз морске специјалитете и у чаши квалитетног белог вина - каже Мандић, члан италијанског Про Река.

Како проводите слободно време?

- С обзиром на то да је девојка често поред мене и да имам доста саиграча из Србије, углавном проводимо време заједно, уз добру храну. Иначе, волим да будем и на барци, што и није чудно јер сам одрастао поред мора.

Да нисте ватерполиста, чиме бисте се бавили?

- Велика жеља ми је одувек била да се бавим кошарком и веома ми је било драго када сам у Рију упознао наше кошаркаше. Узајамно смо се подржавали и бодрили. Ако бих се водио стварима које највише волим да радим у животу, вероватно бих занимање нашао негде на пола пута између наутике, бродова, мора и пловидбе. Волео бих да имам таленат да дизајнирам бродове.

Поменули сте Олимпијске игре. Опишите их у три речи?

- Тешко би било и у три хиљаде речи да опишем утиске, али ако морам одабрати три, онда су то: успех, срећа и, у мом случају, спортска зрелост. И даље је то више од три (смех).

Привилегија је играти с толико асова у репрезентацији. Који савет памтите?

- Сви савети су ми користили и помогли да сазрим и као играч и као личност. Један од последњих и уједно најдражи савет ми је онај који сам добио од селектора Савића у Бразилу.

Да ли бисте нешто променили у каријери?

- За сада не бих ја ту ништа дирао, само нека што дуже потраје.

Шта сматрате својим највећим успехом?

- Свакако то што сам део српског ватерполо тима. Што се тиче приватности, надам се да највећи успеси тек предстоје.

Имате ли снаге, мотива, жеље да поново освојите све?

- Наравно! Играти за своју земљу и освајати медаље највећа је част, и за то увек имам снаге. Један мотив је тешко изабрати јер је задовољства напретек, од играња за свој народ, преко сарадње с најбољим играчима на свету, до бављења спортом који волиш - закључио је Мандић.

МАНЕ ПРЕТВАРАМ У СНАГУ

Које вас особине красе?

- Још увек сам млад и све се веома брзо мења. Од тренера Савића и искуснијих играча као сто су Филиповић, Пијетловић, Гоцић много сам научио и успео да из својих мана извучем најбоље и претворим их у своју снагу у базену. Преда мном је још пуно изазова, и ако будем имао среће са оваквим тренерима и саиграчима, успећу да се изборим са оним што ме чека.

Извор: блиц.рс