Нацистички гроб у амазонској џунгли
О једном плану нациста зна се врло мало - јужноамеричком Трећем Рајху.
Свијет 14.12.2016 | 13:40Откуд гроб немачког нацисте дубоко у бразилској прашуми, у изолованом селу Ларањал до Јари?
Историчари и истражитељи већ деценијама пишу књиге и откривају бројне документе који доказују како су нацисти након Другог светског рата бежали у Јужну Америку.
Али, о једној завери, односно плану нациста, се зна врло мало, а реч је о њиховој експедицији која је почела пре рата. Нацисти су наиме пре рата хтели да успоставе мостобран у Јужној Америци, и намеравали су да освоје већи део амазонског корита. Тајна мисија, названа "Пројект Гвајана", настала је из експедиције у Амазону коју је предводио Ото Шулц-Кампфхенкел, берлински зоолог, режисер документарних филмова и члан Хитлерових СС дивизија.
Пуних 17 месеци, од 1935. до 1937. године, нацистички научници и истраживачи предвођени Шулц-Кампфхенкелом, пробијали су се кроз бразилску прашуму око бразилске границе с Француском Гвајаном. Скупљали су животињске лобање, накит од домородачких племена и проучавали топографију уз реку Јари.
"Експедиција је почела с уобичајеним научним претензијама. Али, у Немачкој је почињао рат и Шулц-Кампфхенкел дохватио се идеје о нацистичкој колонизацији", рекао је Јенс Глусинг, дописник Шпигела из Бразила и аутор књиге "Пројект Гвајана".
Шулц-Кампфхенкел је свој план 1940. године представио Хајнриху Химлеру, шефу СС-а и Гестапоа. Циљ плана био је да ослаби регионални утицај САД-а, пише “Њујорк тајмс”, освајањем Француске Гвајане и суседних холандских и британских колонија.
Међутим, план о стварању 'Немачке Гвајане' је пропао. Делимично је то било зато што је територија Француске Гвајане пала у руке колаборационистичке владе из Вишија, а делом због лоше среће коју је Шулц-Кампфхенкелова експедиција имала.
Он је за своју експедицију на располагању имао хидроавион Хеинкел Хе 72 Сеекадетт, који је био представљен као пример и понос нацистичке индустријске иновације. Али, авион се приликом слетања преврнуо након ударца у плутајуће дебло, само пар недеља након почетка експедиције.
Током целог путовања и трајања експедиције, научници, који су себе сматрали припадницима “више расе” зависили су оо доморадачких племена како би преживели и пронашли свој пут у џунгли.
Временом су нацисте јако ослабиле маларија и друге тропске болести. Сам Шулц-Кампфхенкел је преживео тешку дифтерију, али његов најближи сарадник Џозеф Грајнер није успео - убила га је непозната грозница, а његов гроб усред непроходне џунгле стоји као симбол још једног неуспешног нацистичког плана.
Извор: Еxпрес.хр
Фото: Тхинкстоцк / илустрација
Коментари / 0
Оставите коментар