Здравство Српске је тромо и превише троши
Здравство у РС троши више новца него што може да обезбиједи, а рјешавање тог проблема захтијева интервенције на више нивоа укључујући здравствено осигурање, ревидирање и консолидацију запослених и мреже здравствених установа те унапређење капацитета и одговорности за управљање.
Република Српска 14.12.2016 | 12:47Шеф Канцеларије Свјетске банке у БиХ Татјана Проскурјакова истакла је за "Глас Српске" да су заједно са Министарством здравља и социјалне заштите РС већ идентификовали неколико области за унапређење здравственог система.
"Здравство тренутно троши више него што може приуштити, односно расходи су већи од прихода. Рјешавање ових проблема захтијева интервенције на више нивоа укључујући област здравственог осигурања, ревидирање и консолидацију запослених и мреже здравствених установа те унапређење капацитета, одговорности и аутономије управљања здравством" казала је Проскурјакова.
Нагласила је да је потребна и већа ефикасност на свим нивоима здравствене заштите, али и боља превенција хроничних болести и смањење ризичног стила живота.
"БиХ има једну од највећих стопа пушача у свијету, што неизбјежно води повећању терета болести код многих хроничних стања" навела је Проскурјакова.
Једна од основних бољки здравства су и високе цијене лијекова, а Проскурјакова истиче да су због тога потребне ефикасније набавке медикамената.
"Надамо се да ће то бити остварено усвајањем Правилника о цијенама лијекова у БиХ" навела је Проскурјакова.
Свјетска банка заједно са Владом РС и Министарством здравља РС ради на дефинисању средњорочних и дугорочних мјера за подизање ефикасности здравственог сектора и квалитета здравствених услуга. Проскурјакова је подсјетила да је реформа здравственог система међу најважнијим приоритетима не само власти РС, већ и ФБиХ због високих трошкова.
"Програм реформи здравственог сектора обухвата бројна сложена и међусобно повезана питања за која су потребни даљи аналитички рад и дијалог. Та питања укључују неизмирене обавезе и израду стратегије финансирања здравственог сектора, али и свеукупну организацију и ефикасност болница и мреже здравствених установа" нагласила је Проскурјакова.
С циљем рјешавања уочених проблема Свјетска банка припрема и пројекат којим планира финансијски да помогне здравство у Српској и ФБиХ.
"Пројекат ће бити посебно фокусиран на подршку основним реформама с циљем унапређења квалитета и ефикасности здравства, али и да помогнемо ентитетима да ураде своје стратегије и планове примјене реформи у здравственом сектору" нагласила је Проскурјакова.
Колико би жељени процес реформи здравственог система у Српској могао да траје нису могли прецизирати у Свјетској банци.
"Реформа здравства је континуиран процес. Увијек ће бити нових изазова и питања која треба рјешавати, као што су нове технологије и лијекови, мањак квалификованог медицинског особља као посљедица напуштања земље, старење становништва и друго" истакла је Проскурјакова.
Министар здравља и социјалне заштите РС Драган Богданић јуче се није јављао на телефон.
Трезорско пословање
У склопу реформе здравственог сектора Српске планирано је да домови здравља на трезорско пословање пређу од априла, а болнице до краја наредне године. У Влади РС су увјерени да би ова мјера требало да побољша финансијску стабилност у здравству.
Неопходни кораци
- Промјене у области здравственог осигурања
- Ревидирање и консолидација запослених и мреже здравствених установа
- Унапређење капацитета, одговорности и аутономије управљања здравством
- Ефикаснија набавка медикамената
- Боља превенција хроничних болести
Извор: Глас Српске
Коментари / 16
Оставите коментарКоје промјене
14.12.2016 12:06Никада нису биле агенције за обезбјеђење на улазу у фонд здравства.Кога обезбјеђује онај Бонд на улазу када фонд здравства у Бања Луци има своје обезбјеђење
ОДГОВОРИТЕХИРУРГ
14.12.2016 12:17ММФ ТРЕБА СЈЕСТИ СА ШКРБОМ ДА ДОГОВОРИ НЕШТО ПО МОДЕЛУ ПОЛ А ПИЈЕ ПОЛА ШАРЦУ-ДОДИКУ ДАЈЕ
ОДГОВОРИТЕфројд
14.12.2016 12:28Према задњим податцима завода у фонду ФЗО ради тацно 904 радника та бројка је 2001 била 340 укупан број доктора на територији града Бања Лука је измедју 450 и 500 мислим да је јасно засто је фонд у дубиози П.С. треба реци и да је плата упосленика са високом спремом у фонду веца за 15% од плате љекара а упосленика са ССС веца за 20% од плате мед. техницара . Ријесите се виска ухљеба у Фонду и престаните са лагањем јавности
ОДГОВОРИТЕОдлично Сигмунде
14.12.2016 13:19Дај нам још података колике су уговорене плате.Колико се по сату плаћа онај Бонд који нема никакве потребе да буде на улазу у фонд здравства?
бл
14.12.2016 12:31Каква превенција хрон болести какви бакараци Хроницна болест су нама стотине слузбеника у фонду од којих пола има купљене дипломе а плате веце од нацелника клиника
ОДГОВОРИТЕХрватској пријети распад здравственог система
14.12.2016 13:00"У посљедње три и по године Хрватску је напустило чак 525 љекара, више жена него мушкараца, просјечне старости 39 година, а ако убрзо не буду предузете конкретне мјере на плану здравства у наредних пар година здравље ће постати привилегија ријетких, упозоравају из Хрватске лекарске коморе."
ОДГОВОРИТЕБеба
14.12.2016 13:08Смијените Богданица и поставите неког ко неће да узима ако таквих има.
ОДГОВОРИТЕкиса
14.12.2016 13:53Има Станић он је експерт за здравство банкарство водопривреду спорт
Здијац
14.12.2016 14:13У болници Фоца ради 440 радника, а град има 12000 становника.У болници Кадиндол 700 запослених град 35000 становника. То знаци да би у Бања Луци која има близу 200000 становника требало радити 6000 радника. Видите ли ви колико ту виска има радника?
ОДГОВОРИТЕОља
14.12.2016 14:21Богданица сменити
ОДГОВОРИТЕБебо
14.12.2016 14:29Није довољно само смијенити Богданица - треба испитати ста је имао прије него сто је досао за министра, а ста це имати када буде одлазио..... као и све уговоре које је потписивао (а, то су они кроиминали због којих је претходни министар побјегао са тога мјеста а ником другом није пало на памет да ту додје). Док се тако не поцне радити, нема овде среце!!!
ОДГОВОРИТЕДеки
14.12.2016 14:32Јос сада кад се поред Ланаца накаци и Проинтер са сином Игором Додиком онда це бити јос тезе и скупље. Само погледајте јавне набавке ове и следеце године и све це бити јасно. Па долази и е-књизица за која цце нас костти милионе марака тј 10 пута скупље него било гдје а пациенти немају лијекове, стентове, гријање, деке, условне собе и тоалете. Само пљацак и отимај док има.
ОДГОВОРИТЕсаво
14.12.2016 14:48Казу да це е-књизица да нас коста 27 милиона КМ, спрема се увелико тендерски захтјев.
боба
14.12.2016 14:51Драги народе не краду они превише већ су све покрали највећа мафија фармацеуска здравствена и грађевинска бујрум напаћени народе све се зна али кад ће крај још се не зна поздрав
ОДГОВОРИТЕНе би ме изненадили
14.12.2016 15:10Не би ме изненадили ни да запосле Милана Тарота да их савјетује
ОДГОВОРИТЕАЦХТУНГ ДИЦХТУНГ
14.12.2016 22:02Прегломазан и прескуп ФЗО је први проблем, осим за Свјетску банку.
ОДГОВОРИТЕ