Опонашају: Све више агресивне дјеце

У вртићима у Српској нису ријетки случајеви агресивног понашања дјеце, а у појединим установама овог типа у Српској нису имали избора него да затраже од родитеља да дијете на одређено вријеме испишу из вртића.

Република Српска 12.12.2016 | 22:50 Васпитачица у једном вртићу у Бањалуци каже да оваква дјеца ремете односе у колективу.

"Имали смо једног дјечака који је, чим се мало наљути, ударао и гризао дјецу око себе. На крају га је мајка пребацила у други вртић, али смо чули да се и тамо исто понашао", каже она.

У Центру за предшколско васпитање и образовање Бањалука потврдили су за ЕуроБлиц да има дјеце која, као излаз из различитих социјалних ситуација, испољавају агресивно понашање.

"Агресија постаје проблем када је прејака. Дјететова љутња дио је емоционалног искуства, а агресија је понашање пропраћено љутњом. Разликују се вербална и физичка агресија коју карактерише чупање, грижење, ударање", истиче директорица Јелена Куртиновић.

Објашњава да узроци агресивности код дјеце могу да буду попустљивост родитеља или одраслих према таквом понашању.

"Ту је и начин живота који у дјетету изазива осјећај несигурности, жеља за привлачењем пажње, поистовећивање са агресивном околином. Физичко кажњавање за лоше владање код дјетета често изазива жељу да ту агресивност врати другима", каже Куртиновић.

Психолози објашњавају да, након што се разграничи да ли је ријеч о агресивном или непримјереном понашању, треба утврдити да ли дјеца у процесу васпитања нису адекватно или нису упоште учена како да се понашају у различитим ситуацијама.

"Неријетко се дешава да родитељи игноришу непримјерено понашање дјеце и кажу да ће оно проћи. Или да је то једноставно у дјететовој личности, те да они ту не могу ништа, иако говоримо о дјеци вртићке доби. У том случају, процес учења и васпитања је заказао", наглашава психолог, Соња Станчић.

Подсјећа да дијете учи посматрајући одрасле, те да, ако је у његовој околини нормално да људи галаме једни на друге, да се свађају или физички обрачунавају, нема других механизам него да у одређеним ситуацијама реагује насилно.

"У нашој средини се глорификују насилни обрасци понашања. Агресивност према другом је прихватљива и пожељна, јер тако изгледамо јачи и снажнији. Зашто би нам, онда, дјеца била другачија", каже Станчићева.

Посљедице

Ако се у процесу васпитања и учења не санира, агресивно понашање пријети да у каснијем периоду изазове озбиљне посљедице.

"Свједоци смо великог и израженог проблема насиља међу вршњацима у основним и средњим школама. Насиље у одраслом добу огледа се у злостављану дјеце, жена, мобингу на радном мјесту, па се, заправо, налазимо у једном зачараном кругу", каже Станчићева.

(ЕуроБлиц)
(Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија)