Прошлост: Зашто се суди шефици ММФ-а?

Данас је почело суђење једној од најмоћнијих жена свијета. Кристин Лагард, директорки Међународног монетарног фонда са сједиштем у Вашингтону, због немјара у случају арбитраже док је била министарка финансија Француске.

Свијет 12.12.2016 | 20:15

Лагард, која је под истрагом од 2014, најавила је да ће током суђења које би требало да траје до 20. децембра, узети одсуство из ММФ-а. Суди јој се због посљедица спора који је 2008. водио француски бизнисмен Бернард Тапи против банке Креди Лијоне о продаји компаније Адидас чији је био власник од 1989. Тапи је 2007. продају компаније повјерио банци коју је потом тужио да га је у поступку продаје оштетила.

Кристин Лагард, у то вријеме министарка финансија, одобрила је да се тај судски спор ријеши арбитражом и држава је 2008. исплатила Тапију 400 милиона евра одштете.

Лагарде се ставља на терет што је случај Тапи повјерила арбитражном панелу, што није утврдила независност једног од арбитара и што се није жалила на одлуку арбитраже која је била “издашна” у корист Тапија.

Оптужбе

Лагард је оптужена због тога што је пропустила да спријечи велику исплату владе тајкуну Бернару Тапију укљученом и у неке корупционашке афере. Он је напао Креди Лијоне, у то вријеме банку у државном власништву, због лоше вођене продаје 1993. компаније "Адидас Аг" која је била у његовом власнитшву и жалио се на рад ликвидатора банке.

То је довело до арбитраже коју Лагардова није покушала да засутави и почетне исплате од око 285 милиона евра за Тапија, што Лагардова није покушала да обори. Иако је другостепени суд укинуо исплату након сумње у непристрасност једног од трјице судија, француски систем је оптужио Кристин Лагард.

Случај

У суштини Кристин Лагард је оптужена да није учинила довољно да би се спријечила исплата Тапију. Она је оптужена за непажњу у коришћењу јавних средстава, што су оптужбе које се ретко користе и то у случајевима када докази указују да оптужени није свјесно учествовао у активностима како би преварио државу.

Према оптужници, Лагард је најмање двије ствари учинила погрешно. Најпре, дала је зелено свјетло за арбитражни поступак у октобру 2007. иако ју је Француска агенција за инвестиције у више наврата наврата савјетовала да то не чини. Такође је оптужена и због одрицања од права на жалбу на одлуку арбитраже иако јој је речено да је могуће оспорити је.

Казна

За немар у коришћењу јавних фондова предвиђена је максимална затворска казна од годину дана затвора и 15.000 евра. Већина правника не вјерује да ће бити изречена затворска казна. На казну би Лагардова имала право на жалбу Касационом суду.

Предвиђено је Лагардова пред судом свједочи у уторак. Међу онима који ће свједочити у овом случају биће и шеф особља министарства финансија током њеног мандата Стефан Ришар, њен претходник у министарству финансија Жан-Јул Борло и Клод Гијон, шеф особља бившег предсједника Николаса Саркозија.

Суд

Суд правде Републике пред којим се суди Лагардовој формиран је 1993. како би се бавио министрима оптуженим за дела која су повезана с њиховом позицијом. Чине га тројица профсионалних судија, шест чланова парламента и шест сенатора. Досад је шест министара изведено пред овај суд, укључујући и актуелну министарку за заштиту животне средине Сеголен Роајал у случају клевете и Лорена фабијуса у вези са дистрибуцијом заражене крви у вријеме када је био премијер. Обоје су ослобођени. Француски предсједник Франсоа Оланд је обећао да ће укинути суд, али му то није пошло за руком.

(Блиц.рс)