Милионски кредити за пропале фирме

Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) од пропалих приватних фирми потражује милионе марака чија је наплата крајње неизвјесна, а посљедњи у низу дужника у којем је отворен стечај је бијељински „Ледер“, преноси пословни портал ЦАПИТАЛ.ба.

Република Српска 12.12.2016 | 22:55 Рјешење о отварању стечаја у овој фирми, на приједлог његовог власника и директора Милана Лазаревића, суд је донио 8. децембра, а за стечајног управника именован је досадашњи предстечајни управник Лазо Ђурђевић.

Приједлог за стечај поднесен је још у фебруару ове године, а након што је спроведен и претходни поступак за утврђивање услова, суд је донио рјешење о отварању стечаја.

Досадашњи привремени управник Лазо Ђурђевић је у свом извјештају навео да је друштво обављало дјелатност преко више жиро рачуна, који су у блокади од 28. новембра 2014. године и да је укупно пословање стечајног дужника крајње нерационално са посљедицом трајне неликвидности.

Истакао је да је предузеће само у 2013. години остварило позитиван резултат, док је у наредним годинма, укључујући и првих шест мјесеци ове године исказивало велике губитке.

„Тренутно је у овом предузећу запослено 18 радника, од којих два радника на пуно радно вријеме и 16 на пола радног времена. Укупне обавезе предузећа половином ове године, према књиговодственој евиденцији, износиле су 5,3 милиона КМ, док је вриједност имовине неколико пута мања и износи свега 971.573 КМ. Сва имовина, непокретна и покретна, је под хипотеком, и из ње се неће моћи измирити трошкови стечајног поступка. Наплата потраживања је неизвјесна“, наведено је у извјештају привременог стечајног управника.

Он је навео и да је „Ледер“ платежно неспособан, да не може извршавати своје обавезе, ни сада као ни убудуће, те да су испуњени сви услови за отварање стечаја.

Ђурђевић је, такође, истакао да не постоје изгледи за наставак обављања дјелатности и да ће се из предујмљених средстава предлагача ће се моћи покрити почетни трошкови стечајног поступка.

Ђурђевић је рекао да су највећа потраживања ИРБ-а и Аддико банке те да обје банке имају хипотеку.

Испитно и извјештајно рочиште на којима ће се одлучити о даљем току овог поступка заказано је за 15. фебруар 2017. године.

Кредити ИРБ-а пропалим фирмама

Инвестиционо-развојна банка РС „Ледеру“ је одобрила три кредита и то у износу од 500.000 КМ, 1,3 милиона КМ и 2,4 милиона КМ. Прва два кредита одобрена су преко финансијског посредника, док је посљедњи највећи кредит одобрен у децембру 2012. године са грејс периодом од двије године пласиран директно, односно без посредника.

У ИРБ-у су раније ЦАПИТАЛ-у рекли да је код овог предузећа активирана хипотека. Имовина овог предузећа већ је била понуђена на продају на основу извршних пресуда у корист фирми којима су дужни.

Прије „Ледера“ стечај је отворен и у још неколико фирми којима је ИРБ одобравала кредите и то углавном без посредника.

Стечај је отворен и у „Енерголинији“ из Зворника чији милионски кредит отплаћује „Алумина“.

Пољопривредном добру „Невесиње“ је одобрено неколико кредита од којих је један вриједан 850.000 КМ без посредника, а један у износу од 435.000 преко „Банке Српске“ која је у ликвидацији.

Стечај је недавно отворен и у предузећу „Јасна“ из Рогатице којем је ИРБ без финансијског посредника одобрила кредит од 480.000 КМ.

У стечају је и „Еxпорт Сјемећ“ из исте општине којем је ИРБ одобрио два милиона КМ, а затражен је и стечај бијељинског „Еваца“ од којег ИРБ потражује око 6,5 милиона КМ.

У Геронтолошком центру „Слатеx“, којем је ИРБ дала два кредита у укупном износу од 6,9 милиона КМ отворен је ликвидациони поступак, док је у Фабрици цијеви „Унис“, од које је ИРБ купила обвезнице у вриједности од 20 милиона КМ у току је поступак реструктурирања.

Еконономски аналитичар Зоран Павловић каже да ће ИРБ успјети да наплати веома мали дио ових потраживања с обзиром на то да се ради о фирмама чије су обавезе далеко веће од имовине.

Он истиче и да је врло упитно колико се пажње посвећивало ризику приликом пласирања ових кредита узимајући у обзир начин на који су они одобравани.

„Сви кредити које је ИРБ пласирала преко финансијских посредника су покривени, али је проблем са кредитима које је ИРБ директно одобравала. Ти кредити су одобравани мимо закона јер ИРБ није као регистрована банка, она је фонд и као фонд може само да пласира новац према финансијским институцијама. Велики одбор у којем су били представници Владе вјероватно није радио ни одговарајуће процјене ризика и није ни чудо да су та предузећа завршила у стечају, а новац пропао“, нагласио је Павловић.

Из Инвестиционо-развојне банке РС нисмо добили одговор на питања колико је њихових дужника отишло у стечај или ликвидацију и колика су потраживања ИРБ-а од тих предузећа, а која смо им послали прије мјесец дана.

Извор: ЦАПИТАЛ