Мине нас убијају и 21 годину послије рата

Двије деценије послије завршетка рата мине и даље односе људске животе, а актери из процеса деминирања признају да ће проћи још низ година прије него што БиХ буде очишћена од ове опасне ратне заоставштине.

Босна и Херцеговина 12.12.2016 | 12:45 За деминирање су спискане стотине милиона марака, које су обезбиједили углавном страни донатори, али мине и даље пуне ступце црне хронике. Тихе убице су само у овој години однијеле шест живота, а исти број особа је рањен у експлозијама.

О степену опасности свједоче званични подаци према којима мине вребају у чак 129 локалних заједница иако је рат завршен прије 21 годину. Према подацима Центра за уклањање мина БиХ (БХ МАК) од 1996. године до данас од мина и минско-експлозивних средстава погинуло је 611 особа, док их је 1.137 рањено. Површина на којој вреба опасност и за коју се сумња да је под минама и другим експлозивним средствима износи 1.128 километара квадратних.

"Процјењује се да у БиХ још има око 84.000 заосталих мина и других експлозивних средстава, што директно утиче на безбједност око пола милиона становника или 15 одсто укупне популације БиХ" казали су у БХ МАК-у.

Међу 129 градова који имају проблем са минским пољима, десет их је посебно угрожено.

"Високо угрожене локалне заједнице су Добој, Теслић, Маглај, Усора, Завидовићи, Горњи Вакуф, Сански Мост, Велика Кладуша, Травник и Илијаш" истичу у БХ МАК-у.

Добој је минама најзагађенија локална заједница у БиХ са 477 регистрованих минских поља концентрисаних у насељима, њивама и шумама. Према подацима Цивилне заштите, од завршетка рата на добојском подручју од мина је погинуло 36, док је 98 људи рањено.

"Посебно је опасно што се чак 60 одсто мина налази у њивама, што онемогућава људима да обрађују земљу. Најугроженија села су Станић Ријека, Јоховац, Скиповац, Зелиња Горња, Рјечица и Макљановац која су у рату била линија разграничења, а у свим тим мјестима живи становништво и изложено је великој опасности" каже стручни савјетник у добојској Цивилној заштити Милко Видаковић.

Тек нешто мање проблематична ситуација је у сусједном Теслићу гдје су мине однијеле 13 живота. Посебно су угрожени рубни дијелови општине.

"Под минама је осам милиона метара квадратних. Највише их је у шумама, али има и критичних насељених мјеста попут Станковића и Јасеница. Подносили смо захтјеве за деминирање, сачињена је и листа приоритета, али одговор је увијек исти - нема новца да буду уклоњене" каже шеф Цивилне заштите у Теслићу Дуле Бораћ.

У БХ МАК-у истичу да је беспарица главни разлог спорог деминирања, због чега оперативни план деминирања за 2016. годину неће бити испуњен.

"Реализација деминирања у овој години биће на око 30 одсто, а разлог је недостатак финансија. Наши тимови су ове године деминирали 9,95 километара квадратних и пронашли и уништили 1.045 противпјешадијских и 56 противтенковских мина, те 1.835 других експлозивних средстава" рекли су у БХ МАК-у.

Подсјетили су да је од 1996. до 2016. године опасна површина у БиХ смањена за 3.073 километра квадратна, при чему је пронађено и уништено око 70.000 мина и око 60.000 комада других експлозивних средстава заосталих из рата.

"Наш центар је нетехничким методима редуковао 2.885, а акредитоване организације за хуманитарно деминирање техничким методама 188 километара квадратних" рекли су у БХ МАК-у.

Професор на Факултету за безбједност у Бањалуци и пензионисани генерал Војске РС Драгомир Кесеровић каже да ће, судећи према досадашњој динамици, протећи још много година до потпуног деминирања БиХ.

"Основни проблем је што немамо визију и што је послије рата дошло до оснивања приватних организација, које су видјеле могућност добре и брзе зараде, те због тога што у почетку деминирање није било уређено на јединствен начин. Највећи дио времена и средстава је утрошен нерационално, због чега нису постигнути очекивани ефекти. Ово је огроман безбједносни проблем за чије ће рјешавање требати године" каже Кесеровић и додаје да и Оружане снаге БиХ имају ограничене капацитете за деминирање.

Процес деминирања пратиле су и многе контроверзе, а актер највеће афере био је дугогодишњи директор БХ МАК-а Душан Гавран који је правоснажно осуђен на десет мјесеци затвора због злоупотребе службеног положаја. Представници деминерских фирми оптужили су Гаврана за намјештање тендера, рекетирање и бројне друге незаконитости.

Ловци

Мине велики проблем стварају и ловцима, који су били честе жртве, а знатна штета нанесена је и фонду дивљачи.

"Много је подручја у ловиштима која су опасна. Апелујем на ловце да се уздрже од лова у сумњивим подручјима и да воде рачуна о ознакама којима су обиљежена минска поља" каже предсједник Ловачког савеза РС Саво Минић.

Испуњење плана

БХ МАК је у сарадњи са Женевским међународним центром за хуманитарно деминирање у новембру започео израду излазне стратегије противминског дјеловања за период 2018 - 2025. година чијом би реализацијом проблем у вези са минама у БиХ био ријешен.

"Досадашња динамика реализације Стратегије противминског дјеловања за период 2009 - 2019. година је 50 одсто, што показује да каснимо четири године. За период 2016 - 2018. година планирано је рјешавање трећине укупног минског проблема, за шта је потребно обезбиједити 58 милиона КМ годишње" рекли су у БХ МАК-у.

Бројеви

129 - угрожене локалне заједнице

1.128 километара квадратних - површина под минама

84.000 - процијењени број заосталих мина и других минско-експлозивних средстава

500.000 - број угрожених од мина

611 - број погинулих од мина и минско-експлозивних средстава од 1996. године

1.137 - број рањених од мина и минско-експлозивних средстава од 1996. године

3.073 километра квадратна - површина очишћена од мина од 1996. до 2016. године

70.000 - мина пронађено од 1996. до 2016. године

60.000 - других експлозивних средстава пронађено од 1996. до 2016. године


Жаришта

Добој

Теслић

Маглај

Усора

Завидовићи

Горњи Вакуф

Сански Мост

Велика Кладуша

Травник

Илијаш

Извор: Глас Српске