Кафанске легенде о нашим писцима

Знате ону чувену Берчекову реплику из "Лајања на звезде": "С таквим се предзнањем иде у кафану"? Сигурно ће и вама пасти на памет кад прочитате кафанске анегдоте наших славних писаца.

Регион 12.12.2016 | 10:20 "Пуна флаша" Радоја Домановића



Радоје Домановић је, наводно, био чест гост кафане "Три шешира", а прича се да није баш био умерен у пићу. На питање „шта је боље од пуне чаше“, одговарао је: „Пуна флаша“.
Како је кафана спасила живот Јанку Веселиновићу

Јанко Веселиновић главни је актер многих кафанских легенди, а сам је причао како му је кафана спасла живот. Једне кишне ноћи, греда која се налазила над креветом Веселиновића и држала кров, срушила се на његов кревет. Срећом, овај писац је избегао несрећу и прошао неповређен јер се све ово збило пре поноћи, док је он уживао у Скадарлији.

Кад Ђура Јакшић плаћа цех



Ђура Јакшић био је познат по томе што је често цех у кафани плаћао својом уметношћу. Тако је једном питао крчмара да му да бесплатну вечеру, с тим да му Ђура напише песмицу која ће му се свидети. У случају да се крчмару песмица не свиди, Ђура ће му платити готовином. Крчмар је пристао, а када се Ђура добро најео, почео је да рецитује песмице једну за другом. Међутим, крчмару се ниједна није свидела. Најзад је Ђура одрецитовао: „Еј, кесо моја са много динара, Изиђи из џепа, исплати крчмара!“ – Е, то ми се свиђа, то чекам! – рече крчмар. – Е, вала, и ја једва дочеках! – рече Ђура и оде.

Зелена ракија за уметнике

Јанко Веселиновић, Божа Кнежевић и Војислав Илић задесили су се у кафани „Код престолонаследника" и у хору добаце келнеру: - Момче, ракије! Келнер није добро чуо па пита: - Ракије? Какве, молим? - Зелене, брате - рече Војислав - оне зелене, видиш да је већ јесен, дај да још мало уживам у зеленилу... - Те, брате, те - потврди Јанко. - Оне зелене што је горка. Крваво зарадим, горко пијем. - Ох-хој, Боже мој - хукну филозоф Божа. - Забога што питате, па горке дабоме. Горке, та и живот је горак...

Стеван Сремац: Кафана испред Академије



Када је Сремац 1905. изабран за члана Академије, свом друштву у кафани прокоментарисао је то овим речима: – Ја за овај избор не примам никакву одговорност. По мом скромном мишљењу, људи за кафанским столом „Гинића“, „Орача“ или „Три шешира“ много су искренији, надаренији и пријатнији него они тамо у уваженим бесмртничким фотељама. Па зато и немам намеру да мењам друштво…

Тин Ујевић у епизоди "Шта то беше вода?"



Тин Ујевић, за опкладу, везаних очију, проба разна вина и погађа: - Црно, преклањска берба. Донели сте га од Гинића. Сићевачко, лањско, троше га код Трандафиловића и Три сељака. Смедеревско, овогодишње, није најбоље. Виноград окренут југозападу… А онда му у чаши донесу воду. Песник проба и каже: - Ово никада нисам пио.