Криза стеже, али се јавни сектор шири!

Како криза расте тако се у Републици Српској повећава број радника у јавном сектору, док се број радника у производњи смањује.

Република Српска 11.12.2016 | 21:59 У Републици Српској је 2008. године, која се узима као година почетка кризе у државној управи, одбрани и обавезном социјалном осигурању било запослено 18.670 радника, док је до марта ове године тај број повећан за скоро 5.500 запослених и сада их је укупнп 24.099.

У области образовања број запослених је повећан за преко 6.000 - са 16.724 у 2008. години на скоро 23.000 у овој години. У области здравства и социјалног рада почетком кризе било је запослено 15.306 радника, да би се до ове године тај број повећао на око 17.000.

С друге стране само у прерађивачкој индустрији се број радника од почетка кризе смањио за 7.430 и у марту ове године их је било  50.926.

У Унији удружења послодаваца Републике Српске кажу да у привреди укупно има 90.000 радника који стварају највећи дио вриједност из које се финансира цјелокупно друштво.

"На сваког радника у привреди долази десет грађана из различитих групација становништва који троше створену вриједност. С обзиром на раст укупног дуга Српске, извјесно је да овај ниво привредне активности не може задовољити тренутне расходе", каже Саша Аћић, директор Уније.

Он истиче да ниједан систем не може бити базиран на расту потрошње већ искључиво на ефикасном кориштењу природних и људских ресурса.

"Први кораци ка томе су смањење јавне потрошње и растерећење привреде", наглашава Аћић.

Међународни монетарни фонд, који од БиХ тражи смањење броја запослених у јавном сектору, као и издвајања из буџета за њихове плате, је посебно скренуо пажњу на вишак радника у образовању, полицији и недмедицинског особља у здравству.

Власти у БиХ су обећале да ће смањивати јавну потрошњу као и да ће предузети мјере за подстицање запошљавања у јавном сектору.

Из Владе Републике Српске су најавили да праве план за пореско оптерећење на плате како би се олакшало отварање радних мјеста у приватном сектору. Мање стопе пореза и доприноса на рад  су најављене од јануара наредне године.

Мјере растерећења до краја године

У Министарству финансија Српске кажу да су мјере које Влада Републике Српске планира до краја године у области пореске политике дефинисане су Економском политиком, Реформском агендом, пратећим Акционим планом, као и Писмом намјере.

"Тренутно припремамо Нацрт Буџета за 2017. годину, Програм економских реформи, те неколико закона из области пореске политике који су у плану рада до краја године", кажу у Министарству.

(ЕуроБлиц)
(Фото: Дејан Божић / РАС Србија)