Шта се крије иза Додиковог удара на Уставни суд?

Додиков крајњи циљ није усвајање Закона о Уставном суду БиХ јер је свјестан да је то немогућа мисија. Његов је циљ да блокира рад државних институција.

Република Српска 05.12.2016 | 17:15 Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је спреман приједлог закона о Уставном суду БиХ, те да преостаје да усагласи детаље са ХДЗ-ом БиХ и странкама Савеза за промјене, ако то желе, прије него што буде упућен у парламентарну процедуру.

Додик је рекао како сматра да је рјешавање статуса Уставног суда БиХ важније од европског пута и да то питање треба да буде ријешено ове зиме. Он је нагласио да постоји и консензус Хрвата о овом питању, те позвао предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића и опозицију из Републике Српске да се уједине о овом питању.

Додик је рекао да на нивоу БиХ не може бити донесена више ниједна одлука, нити закон док на дневни ред не буде стављен и усвојен закон о Уставном суду, који ће елиминисати странце из тог суда.

"Не тражимо да буде заустављен живот, него одлучивање. Уставни суд упорно користи ове ствари за обрачун са Српском и потребно је довођење ове институције у ред да би радила према закону и да у њој одлучују једино домаће судије", рекао је Додик.

Он је додао да нигдје у свијету не постоји уставни суд чији рад није регулисан законом.

"Мијешање суда у питања која нису у његовој надлежности и чији рад није регулисан законом постоји само у БиХ и показује неодрживост таквог правосуђа", рекао је Додик.

Ријеч је, по свему судећи, о закону који је СНСД-а већ раније нудио на усвајање, а чија је суштина у томе да се из Уставног суда елиминишу тројица страних судија и да се убудуће све одлуке доносе простом већином гласова уз услов да одлуку подржи барем један судија из реда сва три конститутивна народа.

На овај начин би се и у Уставни суд БиХ увео принцип етничког одлучивања који би био погубан за сложени систем БиХ. Ранији покушај СНСД-а да “прогура” оваква законска рјешења глатко је одбијен у Парламенту БиХ, а, занимљиво, против приједлога су тада гласали сви заступници ХДЗ-а.

У случају да се и код одлучивања Уставног суда уведе принцип етничког гласања, а што већ дуже вријеме заговара Додик, Уставни суд не би могао поништити одлуку о референдуму јер би за одлуку о поништењу референдума морао гласати и један судија Уставног суда из Републике Српске. А како се то никада не би десило, сваки референдум, па и онај о отцјепљењу Републике Српске, био би легалан јер га Уставни суд не би могао прогласити неуставним нити би га могао правно поништити.

Идеја Додика да се законом регулише рад Уставног суда БиХ унапријед је осуђена на неуспјех због најмање два разлога.

Први је тај што је рад Уставног суда БиХ дефинисан Уставом БиХ па се из формално-правних разлога не може нижим правним прописом преиначити одредба вишег правног прописа, односно не могу се законом промијенити уставне одредбе.

Други је разлог пуно битнији и суштинске је нарави.

Наиме, успоставом Уставног суда БиХ с постојећим начином одлучивања и са присуством три стране судије у његовом раду обезбијеђен је правни механизам за рјешавање разних врста спорова који настају између два ентитета, између државе БиХ и ентитета, између разних институција власти итд. Без Уставног суда БиХ цијели уставни поредак био би незаштићен (између осталог и територијални интегритет БиХ), а не би постојао ни механизам за деблокаду система одлучивања.

У најкраћем, Уставни суд БиХ је витални и неодвојиви дио укупног уставног аранжмана и представља централни стуб правног поретка државе. Рушењем Уставног суда срушила би се цијела уставна конструкција и зато не постоји ни минимална шанса да закон који најављује Додик добије већинску подршку у Парламенту БиХ.

Тога је свакако свјестан и сам Милорад Додик, но његов крајњи циљ и није да се усвоји предложени законски текст јер је свјестан да је то немогућа мисија. Његов је циљ да блокира рад државних институција и да направи додатни притисак на званичнике из Савеза за промјене у државним институцијама власти, које ће, све одреда, прогласити издајницима ако се успротиве и не придруже блокади.

То је Додик отворено најавио на скупу СНСД-а у Бањој Луци 30. октобра када је „промовисао“ и чувену “црну књигу” и када је запријетио Савезу за промјене новим притисцима - „док им се све не згади“.

Извор: СБ