Драги Ериче... Емотивно писмо Фергусона свом играчу...

Прочитајте шта је Фергусон написао у писму фудбалеру, који је остварио неизбрисив траг на "Олд Трафорду"...

Фудбал 07.12.2016 | 00:00 "Драги Ериче,

Прођоше месеци од када смо последњи пут разговарали и осетих да би требало да ти пишем у знак поштовања и поверења које гајим према теби".

Овим речима, у писму послатом 18. августа 1997. године, легендарни менаџер Манчестер јунајтеда, сер Алекс Фергусон, обратио се највећој звезди клуба 90-их година и човеку који је све и свакога изненадио када је тог пролећа, у 33. години, одлучио да заврши каријеру и, према многим оценама, оде са велике сцене "као цар".

Јер, оно што је са бројем "7" на леђима са разлогом арогантни француски фудбалер Ерик Кантона радио на "Олд Трафорду" у периоду финалне трансформације Јунајтеда у најмоћнији клуб на Острву, могао је да ради само фудбалер плаве крви какав је он свакако био.

И, утолико, иако су га до данас остали жељни и Фергусон и навијачи славног клуба, све испод тога било би неприхватљиво за човека који је самог себе сматрао толико добрим да се неким од најлепших голова које је дао није ни порадовао.

Иако су га Фергусон и отац Алберт одговарали од идеје да оде када је био на врхунцу моћи и славе, Ерик је поступио баш онако како је играо фудбал – хладнокрвно и са стилом.

Повукао се у пензију и код Фергусона, о чему сведочи ово писмо објављено у феноменалној збирци Фергијевих предавања, изјава, разговора и белешки, коју је уприличио његов пријатељ Мајкл Мориц – "Леадинг" – изазвао емоције за које је мало ко знао да постоје. Јер, пре и после тога, Фергусон је углавном био веома хладан када су односи са фудбалерима у питању. Сваког играча је поштовао, али није се са сваким у благостању растао, а још мање испољавао емоције у тим тренуцима.

Но, Кантона је био нешто друго, па је преки Шкот пожелео да крај њихове професионалне сарадње, ако већ није могло другачије, буде почетак искреног пријатељства.

"Када смо поново почели с тренинзима, и даље сам чекао да се појавиш као да је све нормално, али мислим да та нада није била реална и препознао сам у твојим очима, када смо се срели у Мотраму, да је твоје време у Манчестер јунајтеду завршено. Упркос томе, и даље сматрам да је требало да прихватиш савет који смо ти дали и твој отац, и ја, и узмеш годишњи одмор пре него што донесеш тако велику одлуку", наставио је Фергусон, који је у наредном пасусу испољио готово очинску бригу за младим "пензионером".

Дао је Кантони искрен савет о томе да поведе рачуна о кондицији, наводећи да је и сам направио дугу паузу када је престао да игра фудбал и да му је после било смртно болно да настави са вежбањем.

Као да жели некоме да се повери, у средини писма Фергусон је обавестио Кантону како је прошао Јунајтедов пут по Далеком Истоку и да је пријатељска утакмица са Интером била пун погодак, али да је у Комјунити шилду екипа упркос проблемима била боља од Челсија и да није требало да меч оде чак до извођења пенала. Открио му је да је куповином Тедија Шерингема покушао да надомести његов одлазак, али и да је нападач Тотенхема имао другачије навике од изгубљеног вође и да ће бити потребно време док ствари легну на своје место.

У једном тренутку, чак, Фергусон изражава наду, или бојазан, око тога да ће Шерингем успети да попуни рупу насталу Ериковим повлачењем.



Посебно је занимљив најдужи пасус у ком Фергусон открива Кантони да финансијска ситуација у клубу није сјајна и жали што не располаже буџетом којим може да доведе највеће звезде светског фудбала, уз опаску да то није фер "јер би највећи клубови требало да купују најбоље играче", а онда се и сам до краја отвара према бившем саиграчу, а будућем пријатељу, откривајући да га мори то што и даље није освојио Куп, тј. Лигу шампиона и да се труди да му то не створи менталну баријеру.

"Надам се да ћу пронаћи младог Кантону. То је мој сан", пише Фергусон пред крај писма, после чега је позвао Француза да дође на гала вечеру коју је Јунајтед припремао те јесени, али и наглашава да не жели да га види на "Олд трафорду" само тада, када су традиционална окупљања легенди клуба у питању, већ било када, било где...

"Заувек ћеш бити добродошао овде и ако се само појавиш ненајављено на шољу чаја, без помпе, само на разговор с пријатељем, то ће ми значити више него било шта друго. Ерик, знаш где сам и ако сам ти потребан чак и сада када ниси више један од мојих фудбалера, надам се да знаш да имаш пријатеља", написао је Фергусон, уз потпис:

"Срећно и нека те Бог чува".

Не само овај део који спада у најдубљу интиму легендарног фудбалског тренера, већ све написано и објављено у књизи "Леадинг", привилегија је за сваког љубитеља фудбалске игре, а када су навијачи у нашој земљи у питању довољно је рећи да Фергусон нашироко говори о Немањи Видићу, а помиње и Новака Ђоковића.

Извор: мондо.рс