Dragi Eriče... Emotivno pismo Fergusona svom igraču...

Pročitajte šta je Ferguson napisao u pismu fudbaleru, koji je ostvario neizbrisiv trag na "Old Trafordu"...

Fudbal 07.12.2016 | 00:00 "Dragi Eriče,

Prođoše meseci od kada smo poslednji put razgovarali i osetih da bi trebalo da ti pišem u znak poštovanja i poverenja koje gajim prema tebi".

Ovim rečima, u pismu poslatom 18. avgusta 1997. godine, legendarni menadžer Mančester junajteda, ser Aleks Ferguson, obratio se najvećoj zvezdi kluba 90-ih godina i čoveku koji je sve i svakoga iznenadio kada je tog proleća, u 33. godini, odlučio da završi karijeru i, prema mnogim ocenama, ode sa velike scene "kao car".

Jer, ono što je sa brojem "7" na leđima sa razlogom arogantni francuski fudbaler Erik Kantona radio na "Old Trafordu" u periodu finalne transformacije Junajteda u najmoćniji klub na Ostrvu, mogao je da radi samo fudbaler plave krvi kakav je on svakako bio.

I, utoliko, iako su ga do danas ostali željni i Ferguson i navijači slavnog kluba, sve ispod toga bilo bi neprihvatljivo za čoveka koji je samog sebe smatrao toliko dobrim da se nekim od najlepših golova koje je dao nije ni poradovao.

Iako su ga Ferguson i otac Albert odgovarali od ideje da ode kada je bio na vrhuncu moći i slave, Erik je postupio baš onako kako je igrao fudbal – hladnokrvno i sa stilom.

Povukao se u penziju i kod Fergusona, o čemu svedoči ovo pismo objavljeno u fenomenalnoj zbirci Fergijevih predavanja, izjava, razgovora i beleški, koju je upriličio njegov prijatelj Majkl Moric – "Leading" – izazvao emocije za koje je malo ko znao da postoje. Jer, pre i posle toga, Ferguson je uglavnom bio veoma hladan kada su odnosi sa fudbalerima u pitanju. Svakog igrača je poštovao, ali nije se sa svakim u blagostanju rastao, a još manje ispoljavao emocije u tim trenucima.

No, Kantona je bio nešto drugo, pa je preki Škot poželeo da kraj njihove profesionalne saradnje, ako već nije moglo drugačije, bude početak iskrenog prijateljstva.

"Kada smo ponovo počeli s treninzima, i dalje sam čekao da se pojaviš kao da je sve normalno, ali mislim da ta nada nije bila realna i prepoznao sam u tvojim očima, kada smo se sreli u Motramu, da je tvoje vreme u Mančester junajtedu završeno. Uprkos tome, i dalje smatram da je trebalo da prihvatiš savet koji smo ti dali i tvoj otac, i ja, i uzmeš godišnji odmor pre nego što doneseš tako veliku odluku", nastavio je Ferguson, koji je u narednom pasusu ispoljio gotovo očinsku brigu za mladim "penzionerom".

Dao je Kantoni iskren savet o tome da povede računa o kondiciji, navodeći da je i sam napravio dugu pauzu kada je prestao da igra fudbal i da mu je posle bilo smrtno bolno da nastavi sa vežbanjem.

Kao da želi nekome da se poveri, u sredini pisma Ferguson je obavestio Kantonu kako je prošao Junajtedov put po Dalekom Istoku i da je prijateljska utakmica sa Interom bila pun pogodak, ali da je u Komjuniti šildu ekipa uprkos problemima bila bolja od Čelsija i da nije trebalo da meč ode čak do izvođenja penala. Otkrio mu je da je kupovinom Tedija Šeringema pokušao da nadomesti njegov odlazak, ali i da je napadač Totenhema imao drugačije navike od izgubljenog vođe i da će biti potrebno vreme dok stvari legnu na svoje mesto.

U jednom trenutku, čak, Ferguson izražava nadu, ili bojazan, oko toga da će Šeringem uspeti da popuni rupu nastalu Erikovim povlačenjem.



Posebno je zanimljiv najduži pasus u kom Ferguson otkriva Kantoni da finansijska situacija u klubu nije sjajna i žali što ne raspolaže budžetom kojim može da dovede najveće zvezde svetskog fudbala, uz opasku da to nije fer "jer bi najveći klubovi trebalo da kupuju najbolje igrače", a onda se i sam do kraja otvara prema bivšem saigraču, a budućem prijatelju, otkrivajući da ga mori to što i dalje nije osvojio Kup, tj. Ligu šampiona i da se trudi da mu to ne stvori mentalnu barijeru.

"Nadam se da ću pronaći mladog Kantonu. To je moj san", piše Ferguson pred kraj pisma, posle čega je pozvao Francuza da dođe na gala večeru koju je Junajted pripremao te jeseni, ali i naglašava da ne želi da ga vidi na "Old trafordu" samo tada, kada su tradicionalna okupljanja legendi kluba u pitanju, već bilo kada, bilo gde...

"Zauvek ćeš biti dobrodošao ovde i ako se samo pojaviš nenajavljeno na šolju čaja, bez pompe, samo na razgovor s prijateljem, to će mi značiti više nego bilo šta drugo. Erik, znaš gde sam i ako sam ti potreban čak i sada kada nisi više jedan od mojih fudbalera, nadam se da znaš da imaš prijatelja", napisao je Ferguson, uz potpis:

"Srećno i neka te Bog čuva".

Ne samo ovaj deo koji spada u najdublju intimu legendarnog fudbalskog trenera, već sve napisano i objavljeno u knjizi "Leading", privilegija je za svakog ljubitelja fudbalske igre, a kada su navijači u našoj zemlji u pitanju dovoljno je reći da Ferguson naširoko govori o Nemanji Vidiću, a pominje i Novaka Đokovića.

Izvor: mondo.rs