Има ли лијека за болесно здравство у Српској?

Суноврат здравства Републике Српске почео је још 2006. године. Здравствени систем Српске се није успио одупријети разним утицајима као што је фармацеутска индустрија, а докосурила га је дугогодишња лоша економска политика, истакли су гости емисије ИЗАЗОВИ БН телевизије, коментаришући једно од горућих питања у Српској - од чега болује здравство?

Република Српска 02.12.2016 | 22:42 Кредитни аранжмани, фармацеутска индустрија и јавно-приватна партнерства – једном рјечју лоша политика и дефгицит стратегије, бацили су здравство Републике Српске на кољена, једним гласом констатовали су медицински стручњаци у емисији ИЗАЗОВИ БН телевизије.

„Ми смо давно рекли да је овај систем и у колапсу и на апарату за вјештачко дисање. Све што се тренутно ради, ради се да би се одржала политика. Здравствени радниси су увијек доњи. Зашто? Од нас се очекује све, а не очекује се да ми живимо од свог рада. На све могуће начине се труде да нам загорчају живот и рад и да највећи терет ми поднесемо у овом систему“, казао је предсједник Струковног синдиката доктора медицине РС др Миодраг Фемић.

На питање кога сматра одговорним, Фемић је одговорио:

„Риба смрди од главе, а не од репа.“

О задужењима у здравству само у области градње, свједочи бивши министар здравља др Слободан Станић.

„Тренутно имамо два кредита Свјетске банке, затим `Кореју` 1, 2 и 3, кредит Европске инвестиционе банке и посљедњи кредит по систему `кључ у руке` за Болницу Источно Сарајево.“

О гомилањима дуговања свједочи и директор Дома здравља Соколац Адријана Станар.

„Од 01.08.2009. године, па до 31.10. 2014. године никако нису уплаћивани доприноси, што је нама направило акумулирани губитак од 2.700.000 КМ“, рекла је Станарева.

Лоша политика, претворила је медицинске установе у најбоље и најпрофитабилније фирме за политички подобне, сматра Ранко Палачковић, предсједник Струковног синдикатамедицинских сестара и техничара Републике Српске.

„Дошло је до неконтролисаног запошљавања прије свега административних радника и немедицински кадар.“

Палачковић је додао да данас медицинске сестре и љекари у домовима здравља због недостатка новца имају најнижи коефицијент, а носиоци су примарне здравствене заштите.

Резултат тога је одлазак медицинског кадра из Републике Српске, нагласио је Палачковић, истовремено истичући да је само из Клиничког центра у Бањалуци од почетка године отишло 70 медицинских сестара.

„У наредном периоду ће исти број медицинског особља срећу и бољу зараду потражити у западним клиникама“, упозорио је он.

Боље дане у здравству Српске бивши министар здравља Српске Слободан Станић не види уколико не дође до знатних промјена.

„Промјена здравствене политике, укупне политике, преиспитивање свега што је досада урађено, контрола свих уговора. Мора се кренути и са реформом. А сада, када послушате актуелног министра он каже `анализирамо, видићемо` - помислите да је тај човјек министар тек 100 дана, а не већ три године.“

Огромне финансијске губитке, намјештене тендере и остале малверзације које су здравствени систем довеле на руб пропасти проузроковали су и лоши закони, превасходно тендерски, нагласили су медицинари у ИЗАЗОВИМА БН телевизије. Захваљујући томе преко разних пројеката здравствени систем Српске оштећен је за неколико стотина милиона КМ.



(БН телевизија)
(Фото: БН телевизија)