Анализа: Шта Србе чека у Пољској - све о ривалима ''Орлића'' на једном мјесту...

Шпанци и Португалци сила, Македонци велика непознаница...

Фудбал 02.12.2016 | 22:30 Млада репрезентација Србије добила је ривале на предстојећем Европском шампионату у Пољској! Орлићи су жребом у Кракову сврстани у групу Б, заједно са селекцијама Шпаније, Португала и Македоније.  

ПОРТУГАЛ

Португал јесте носилац у нашој групи али сигурно нема најбољу екипу. Кључне речи када су Португалци у питању јесу систем и тим. Селектор Руи Жорж, бивши фудбалер Порта и Спортинга, већ шест година је на тој функцији. У Савезу су сваког тренутка знали шта желе и поклонили су потпуно поверење овом стручњаку који на два завршна турнира није успео да се пласира пре него што је у Чешкој 2015. стигао до финала тако што је демолирао Немачку са 5:0. Подсетимо, Португалци су на том првенству несрећно остали без титуле после пенал рулета са Швеђанима.   

Откако је екипу преузео Руи Жорж Поругал је створио снажан победнички менталитет. Сваки његов тим побеђује у серијама и јако тешко губи утакмице. Рачунајући такмичарске мечеве, Жорж је изгубио само два пута за шест година - од Шведске у том финалу и још 2011. од Русије. Последње квалификације Португалци су одрадили заиста лагано - осам победа, два ремија и гол разлика 34:5. Та два једина ремија забележили су против Израела и Мађарске када је већ било познато да су обезбедили пласман у Пољску. Руку на срце, ни ривали им нису били превише моћни. Поред поменута два ту су још били Грци, Албанци и Лихтенштајн.   

Португал можда нема толико звезда попут Шпаније, Немачке или Енглеске, али као што рекосмо има - тим. А то опет не значи да том тиму екстра квалитет не доносе играчи попут Бернарда Силве. Ако ћемо о звездама онда ће највећа у тој екипи без сваке дилеме бити најбољи фудбалер Монака. Бернардо Силва није играо у квалификацијама, али се очекује да добије позив за ЕП, за разлику од, рецимо, Рената Санчеза. 

Ако ћемо по линијама Португал је најтањи позади. Први голман им је Бруно Варела, дете Бенфике које брани у Сетубалу стандардно. Никакво чудо, а опет довољно поуздан. Играчи у задњој линији попут Тобијаса Фигеиреда (Насионал), Рафе (Рио Аве) или Рубена Веца (Гранада) нису калибар због ког нападачи ноћ пред утакмицу немају миран сан, али ту су и класни бек из Валенсије Жоао Кансело, односно штопери Рубен Семедо из Спортинга и Едгар који тренутно игра за други тим Виљареала, а једно време школовао се у Барселони. 

За чврстину везног реда бринуће се звездица Порта Рубен Невес (19) и капитен Бруно Фернандес (22) који игра у Сампдорији. Они би требало да имају сигурно место у стартној постави. Средину још попуњавају Рони Лопез из Лила (игра изванредно ове сезоне), Брума (Галатасарај), Жоао Карваљо (Бенфика), па и поменути Бернардо Силва... Португалци имају доста лаганих крила и изразито офанзивних везиста попут фантастичног Портовог креативца Диога Жоте, Гонсала Гуедеша из Бефике или Карлоса Манеа који игра све боље у Штутгарту. Са таквим играчима у тиму могу без проблема да одиграју без нападач, али пошто су коначно добили расну класичну деветку било би велико изненађење да Андре Силва не буде закуцан у стартних 11, поготово после фантастичних партија које пружа последњих месеци и у клубу и националном тиму. У клубу постиже, у просеку, гол на свакој другој утакмици; у младој репрезентацији на три меча дао је четири гола, а у досадашња четири наступа за А репрезентацију постигао је исто толико погодака.  

Гонсало Пасиенсија (Портов играч на позајмици у Олимпијакосу), Желсон Мартинс (Спортинг) и Јури Медеирош (Боависта) чекаће своју шансу из прикрајка.

Али далеко је још ЕП. Све ово може се узети тек за скицу португалског тима и снаге уопште... 

ШПАНИЈА

Фурија је четири пута била шампион Европе, од тога два пута на претходна три такмичења. Од историјског хет-трика их је одвојила баш репрезентација Србије пре две године. Шпанци су тада имали знатно јачи тим, али је фанатична пожртвованост Орлића, тактички беспрекоран двомеч и поставка игре Радована Ћурчића Србији су донели велики резултат и елиминисали тада најјачу младу селекцију Старог континента.

На клупи Шпанаца је био и остао до данас млади стручњак Алберт Селадес. Некадашњи везиста Реала и Барселоне добио је пуну подршку да настави посао иако је елиминацијом од Србије доживео тежак ударац. Добар део тог тима Шпаније је и у претходном квалификационом циклусу био део репрезентације. Против Орлића су тада играли голман Аризабалага, дефанзивци Гаја, Манкиљо, везисти Њигез, Торес, нападачи Ел Хадади, Деулофеу… Иско, Мората и Роберто су прерасли младу селекцију, али су стасале неке нове снаге из Примере и иностраних клубова. Садашњи чланови Орлића који су тада играли против Шпаније су Вељковић, Филиповић и Чаврић. Селадес је задржао неке од поменутих који су достигли излазно годиште тек у овим квалификацијама, али и придодао још неколицину талената који већ сада представљају озбиљна имена у европском фудбалу.

На голу је остао недодирљив Кепа Аризабалага који је коначно дочекао шансу у матичном Билбау и после позајмице у Ваљадолиду склонио са гола баскијког тима неуништивог Горку Ираизоза. Ове сезоне је већ седам пута стајао на голу Билбаоа у Примери. Зацементиране су и бековске позиције. И то каквим играчима! Уз десну аут линију игра најперспективнији бек у Европи - Ектор Бељерин. Лево је Валенсијин Гаја којег Пеп Гвардиола жели у Манчестер Ситију. Обојица су ултра-офанзивни играчи и представљају већу бригу противнику када пређу половину него када бране прилазе свом голу. Алтернативе су им Манкиљо који је у великом паду у последњих годину-две и Бенфикина сензација Грималдо којег је нациљао Жозе Мурињо као појачање за Јунајтед.

За разлику од бековских, штоперске позиције нису тако јака карика Шпанаца. Далеко је то од наследника Пујола, Пикеа или Рамоса. Штопери би требало да буду наде са северо-запада Шпаније. Џони Кастро из Селте и Хорхе Мере из Спортинга. Мере је ту јачи део штоперског тандема. Већ другу сезону игра стандардно у Примери и прошлог лета био је мета неких премијерлигашких клубова. Висок, јак у скоку и дуелима. Стуб одбране Селадесовог тима. Када он није играо, Шпанци су доживели дебакл против Хрвата на свом терену - 0:3. Његов парњак Џони Кастро је универзални војник који крпи све рупе у одбрани. Игра већ пету сезону стандардно за Селту у Примери. У претходна два шампионата одиграо је сваки меч! Није класичан штопер пошто у клубу углавном игра на позицији левог бека. Ипак, Селадес га форсира у срцу одбране. Прошлог лета га је желео Њукасл. Једина права алтернатива на штоперским позицијама је Хесус Ваљехо којег је Реал прошлог лета дао на каљење у Ајнтрахт из Франкфурта, а шпански медији су га када се појавио у Сарагоси прозвали наследником Фернанда Јера.

Млада селекција Шпаније као и А тим већ годинама игра са тројицом класичних везних играча. Најћешћа формација је 4-3-3, понекад 4-2-3-1, а баш ретко је то 4-1-4-1. Срце тима је Оливер Торес. Момак префињене технике за којег опет није било места у мадридском Атлетику па је поново позајмљен Порту где је пре две године пружао најбоље партије. Он је плејмејкер Шпанаца, диктира темпо, води игру и око њега се све окреће. Леђа би требало да му чува Микел Мерино из Борусије Дортмунд којег су Милионери капарисали још прошле зиме када се по Европи прочуло о таленту из Осасуне. Дефанзивни везни, али није класичан тркач који само одрађује километражу. Трећи члан везног реда је можда и најквалитетнији играч тима - Саул Њигез из мадридског Атлетика. Бајерн је прошле године на својој кожи осетио моћ Атлетиковог вундеркинда. Њигез има све! Таленат, технику, физилку, шут, фудбалску интелигенцију… Прва алтернатива њима двојици је талентовани Себаљос из Бетиса који најчешће улази са клупе, а ако Селадес хоће да појача дефанзиву у везном реду онда уводи неуморног Љорентеа из Алавеса. Постоји и опција да Денис Суарез пређе са крила у везни ред. Али то у случају да не игра Њигез. После сјаних игара у Виљареалу, Барселона га је вратила на Камп Ноу и Луис Енрике га користи као играча са клупе који мења темпо и стил игре. Хируршки прецизни центаршутеви су Суарезов заштитни знак. Погађа саиграче у трепавицу и у том аспекту игре је међу најбољим у Примери. Ако он буде играо, онда би Реалово чудо Марко Асенсио могао да се пресели на клупу. Иако је постигао четири гола и наместио два у квалификацијама, иако је већ добио и позив у А тим, вероватније је да ће Селадес пружити шансу Суарезу на левом крилу. Асенсио може да игра и “унутра”, па ако дође до неких померања у везном реду могао би да промени позицију.

Десно крило је резервисано за капитена Деулофеуа који је одиргао сваки меч у квалификацијама и углавном блистао. Иако у Евертону није стандардан, у младој репрезентацији је кључни играч. Уосталом, постигао је седам голова и имао пет асистенција на 10 утакмица! Играо је и пре две године у квалификацијама. Њему је алтернатива Саму Кастиљехо из Виљареала који је сјајан пакер и одлично игра ове сезоне.

Потентан везни ред и убитачни крилни играчи требало би да раде посао за једног истуреног нападача што ће највероватније бити Мунир Ел Хадади. Чудо у омладинцима Барселоне, потом џокер са клупе у А тиму Каталонаца прошлог лета напустио је Камп Ноу у потрази за већом минутажом и преселио се у Валенсију, али му тамо и не иде баш најбоље. Ипак, у младој селекцији је био први избор и уз Деулофеуа најбољи стрелац екипе са седам голова. Мало је вероватно да ће уместо Ел Хададија у првих 11 играти Ињаки Вилијамс који за разлику од прошле сезоне, у овој не игра баш добро за Ателтик Билбао. Опција је и Санти Мина из Валенсије.

Подсетимо за крај, Фурија је у баражу за завршни турнир имала доста проблема и мука у двомечу са Аустријом. На два меча виђена су само два поготка (по један у обе мреже) и то на жалост Аустријанаца у дуелу одиграном у Санкт Пелтену. У реваншу у Албасетеу мреже су мировале...

МАКЕДОНИЈА

Македонци су репрезентација о којој се убедљиво најмање зна на Европском шампионату и они су апсолутни аутсајдери у нашој групи. Њихов пласман на завршни турнир у Пољској представља највећи успех у историји македонског фудбала, а посебно добија на значају ако се констатује да су иза Македоније у квалификационој групи остале такве фудбалске нације као што су Француска и Шкотска. 

Екипа коју са клупе предводи Боби Милевски завршила је такмичење са бодом испред Француза, селекције пуне великих звезда, и то тако што је оба пута одолела великом фавориту - 2:2 и 1:1. Македонци су били сјајни у финишу трке јер су четири последња меча добили без примљеног гола. Изгубили су само једну утакмицу. Било је то на старту квалификација у гостима против Исланда - 0:3. После тог дуела креће прелепа бајка Бобија Милевског и његових момака. 

О квалитетима тог тима излишно је причати. Ради се углавном о анонимним фудбалерима који играју у домаћем шампионату и који сви заједно не вреде колико један Сергеј Милинковић Савић, рецимо. 

Са траком око руке ову селекцију предводи Давид Бабунски, везиста Црвене звезде који је у том тиму понајбољи играч. Иако не игра у црвено-белом дресу редовно добија позив и уз Киру Маркоског најбољи је стрелац екипе са пет голова. Још један фудбалер Црвене звезде члан је овог тима - Данијел Аврамовски. Он није имао велику улогу у овим квалификацијама, међутим, вероватно ће се наћи на списку путника за завршни турнир.     

Македонци немају изразиту звезду. Бабунски игра у највећем клубу, али далеко од тога је да битан шраф на Маракани. Зајков из Шарлрое и Велковски из Вардара стандардни су у задњој линији и очигледно чине доста добар штоперски пар, ако се у обзир узме број примљених голова у квалификацијама - 7 на 10 утакмица, а нешто слично може се рећи и за нападаче Виктора Ангелова (Ујпешт) и Марјана Радеског (Шкендија). Када су заједно на терену јако лепо сарађују. О томе, опет, говоре њихове голови. 

Од стандардних играча ту су још Николов, Демири, Бардхи, Муслију... Њихова имена, ипак, не значе много широј фудбалској јавности. 

Утакмица са Македонијом биће вероватно пресудна за наше момке. Како год да се заврши први меч против Португала од тог дуела зависиће имамо ли чему да се надамо на првенству у Пољској...    

Извор: моззартспорт