И добровољци солунци заслужни за стварање краљевине СХС

Велике заслуге за пробој солунског фронта, ослобођење и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године припадају и за 76.000 српских добровољаца са лијеве обале Дрине, који су се почетком Првог свјетског рата придружили српској војсци, прешли Албанију, Крф и све ратне Голготе.

Република Српска 01.12.2016 | 16:40
И добровољци солунци заслужни за стварање краљевине СХС
Општина Фоча је према досад познатим историјским подацима дала 570, Рудо више од 300, Соколац 360, Рогатица исто толико добровољаца, а за Вишеград још не постоје тачни подаци, али је сигурно да их је, с обзиром на то да је ово гранична општина према Србији, било више стотина.

Сви солунци, како су их популарно звали, добили су Споменице и добровољачку земљу.

Вера Крсмановић из Вишеграда написала је и књигу о свом дједу, добровољцу, солунцу Костадину Тасићу. „Дјед ми је кад сам одрасла причао како је пјешице прешао албанске гудуре, скоро бос и без хране, опорављао се на Крфу и како су жељно исчекивали прве борбе на Кајмакчалану да би били ближе својој Србији и свом родном крају", прича Крсмановићева.



Костадин је и рањен у кајмакчаланској бици, гдје је у рову под земљом провео двије године. „Сузе су му увијек потекле кад је причао како је у земуници са најближим друговима славио крсну славу Светог Николу, а на трпези, на импровизованом столу било је само хљеба и соли, али је славска свијећа горјела до зоре", каже Крсмановићева.



Она се одлучила да причу о дједу напише и из другог разлога. „Рођена сам и одрасла на добровољачкој земљи у Босанској Јагодини коју је краљ Александар у знак захвалности додјелио добровољцима из тадашње Босне, па и мом дједу. Ту нам је и породична кућа, а на њеном прагу је у топла љетна предвечерја дјед по стоти пут причао своје доживљаје из рата сјећајући се сваког детаља", вели Крсмановићева.

У вишеградском крају само фамилија Тасић дала је девет солунаца.

У Штрпцима код Рудог 1940. године подигнута је спомен-капела у којој су сахрањене кости око 400 српских добровољаца из Вишеграда и Рудог. Међу њима је било и 12 дјевојака, од којих пет из породице Линдо из Прелова код Вишеграда.

БН телевизија(Р.Т.)

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

Каплар

01.12.2016 17:41

Био би ред да овом приликом споменете и насе комсије Босњаке,Муслимане,Босанце или како вец, и они су били добровољци, у Аустро-Угарској војсци.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Михаило Микиц

01.12.2016 20:32

Да није било СРБски Доброољаца из Западне и Сјеверне СРБије, Америке и други земаља свјета неби тада било ни ВАСКРСА ДЕСЕТКОВАНЕ СРБСКЕ ВОЈСКЕ НА КРФУ И ЊЕЗИНЕ СЛАВНЕ ПОБЈЕДЕ НАД БУГАРИМА, АУСТРОУГАРСКОМ И НИЈЕМАЦКОМ ЗА ВРЕМЕ ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА. ДА НИЈЕ БИЛО СРБСКИ ДОБРОВОЉАЦА ДА ПОПУНЕ ПРОРЕДЈЕНЕ РЕДОВЕ ЈУНАЦКЕ И ПРОСЛАВЉЕНЕ СРБСКЕ ВОЈСКЕ У МНОГИМ БИТКАМА ЗА КРСТ ЦАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ НА ДРИНИ, ЦЕРУ, КОЛУБАРИ И ДРУГИМ БОЈИСТИМА ИЗ ВРЕМЕНА ПРВОГ СВЈЕТСКИГ РАТА И ЈУНАЦКЕ ПОБЈЕДЕ БРАЦЕ СРБА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ КОЈИ СУ БРАНИЛИ ПОВЛАЦЕЊЕ СРБСКЕ ВОЈСКЕ ПРЕМА СКАДРУ, НЕБИ ТАДА БИЛО НИ ВАСКРСА СРБСТВА И СРБИЈЕ ЗБОГ КОЈЕГ СУ ПРОПАЛА ДВА НАЈВЕЦА И НАЈЦУВЕНИЈА СВЈЕТСКА ЦАРСТВА: ТУРСКО И АУСТРОУГАРСКО. ЗИВЈЕЛО ЗАТО НАСЕ ВОЉЕНО И БОУ ДРАГО СРБСТВО: ПРАВОСЛАВЉЕ И СВЕТОСАВЉЕ КАО ВРХУНАЦ ХРИСЦАНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ НАЦИОНАЛНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ И СРБДКОГ НАЦИНА ЗИВОТА У СЛОБОДНОЈ И УЈЕДИЊЕНОЈ СВЕТОГ САВЕ СРБИЈИ. СРБСКЕ ЗЕМЉЕ СЕ СПОМИЊУ У СВЕТОСАВСКОЈ ХИМНИ ЈУНАЦКОГ СРБСКОГ НАРОДА ЗА ЦИЈЕ ОСЛОБОДЈЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ СЕ ЈЕДИНО ВРЕДИ ЗРТОВАТИ: ЗИВЈЕТИ И МРЕТИ!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Даница

02.12.2016 10:55

Крфсцом декларацијом ми (Срби) одреклисмо се тих зртава и формирали Краљевину Срба,Хрвата и Словенаца(Краљ Александар),а АВНОЈ-ем 1943.одрекли смо се зртава Јасеновца.Тко непостује своје зртве,ста це онда постовати?Дај Бозе да нас приме,бар испод својих ногу.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ацим из Висеграда

27.09.2017 15:21

Солунских добровољаца из Висеграда било је 160. Податак о томе сам пронасао у Привредном прегледнику Дринске бановине из 1939 године. Подаци за добровољце из Фоце,Рогатице и Сокоца су тацни.

ОДГОВОРИТЕ