Исповијест затвореника: Ова правила поштуј...

Дваедесетчетворогодишњи И. Н. са још два саучесника је ухапшен због пљачке на Новом Београду. Осуђени су на укупно 7, 5 година затвора, од чега И.Н. на две године затвора, његов саучесник који је све признао полицији на 1, 5 годину, а трећи који је цео случај преузео на себе на 4 године затвора.

Србија 29.11.2016 | 18:36 И. Н. је казну одслужио у Централном затвору, а у наставку нам прича шта се дешава када се затворе метална врата Окружног затвора у Београду, како је то кад си “новајлија” у соби, зашто је подједнако важно да не мењаш собу и да не признаш кривицу, да ли има вођа и следбеника, и које је то златно правило којим треба да се руководе затвореници у ЦЗ-у.

– Када дођеш у собу, одмах вођи собе дајеш папире на увид. То су папири које добијаш при улазу у затвор, ту стоји разлог због којег си ухапшен, претходни досије, изјава коју си дао на саслушању, као нека врста личне карте у реалном животу. Ту је врло важно оно што си изјавио у полицији. Ако си признао злочин, не пише ти се добро – прича за Телеграф бивши затвореник.



- Одмах те етикетирају као издајицу, подвалника и слабића, и не желе те у соби. Ако те оставе, непрестано ће те провоцирати, терају те да све радиш за њих, чистићеш сваки дан чучавац и собу, праћеш туђе ствари. Због тога је врло битно, да останеш доследан до самог краја, да би твој боравак у затвору био колико-толико олакшан – прича наш саговорник о основним затворским правилима – додаје он.

Према његовим речима, прва три месеца, тј. период адаптације је пакао. Привикавање на људе, затворске услове, недостатак пријатеља лако води затворенике у депресивно стање. Многи, нарочито старији затвореници врло брзо “пукну” јер не могу да се носе са притиском.

– После три месеца се навикнеш, све ти је једно, да ли су ту три године, или пет. Једноставно престанеш да бројиш дане. Ја када сам “пао” због пљачке рачунао сам да ћу добити пет година. Неке ствари преломиш сам са собом, ја сам неке преломио још на почетку – истиче млади Београђанин.



“Имаш ли душмане унутра?”

- Једно од главних питања приликом уласка у ЦЗ је да ли имаш непријатеље унутра. Они страшно воде рачуна о томе, да те не спајају са непријатељима, саучесницима и са онима за које мисле да их познајеш од раније. Мој пријатељ са којим сам опљачкао златару је завршио у скроз другом блоку, а има их преко 20, и видео сам га свега пет пута за две године, и то у пролазу. Њима је и кључ организације у распореду затвореника, и што се тиче тога ниједан затвор не може да се пореди са ЦЗ-ом.

Правила која би требало да зна сваки затвореник

– Битно је да “држиш језик за зубима”

– Будеш паметан и унапред размишљаш о својим поступцима

– Не верујеш никоме много

– Да схватиш да су већина затвореника лажови, који су ту завршили јер их је неко “наместио”, нису они криви и слично

– Треба да имаш доста среће

Како се кријумчаре телефони и дрога у ЦЗ

– За све у ЦЗ-у постоји ценовник. Али и упркос томе, мораш да знаш људе, да знаш коме треба да платиш. Ти на око видиш који командир хоће да узме новац за услугу. Ако видиш једног да пуши “Дрину”, а други “Собрање”, а притом раде за исту плату, одмах ти буде јасно.

– Ако хоћеш да добијеш мобилни телефон, знаш да та услуга кошта 500 евра. Скупи се новац са цимерима у соби, платите командиру и имате телефон. исто је и за дрогу, кутија цигарета, кошта 100 евра. Ти имаш право да у ту кутију ставиш шта год желиш. Командир не улази у то. Такође, пакети хране који стижу једном у две недеље коштају, ако желиш да провучеш нешто недозвољено.

– Уколико контрола нађе нешто у соби, за све је одговоран вођа собе. Казна је углавном “растурање собе”, односно премештај, који сваком затворенику веома тешко пада. Кантина је такође јако скупа, све што помислиш је дупло скупље него напољу. Тако многи у затвору врше услуге за еуро-крем, плазму, чоколаду и сл.



Највећи мит Централног затвора и највећа лаж

– Централни затвор је у облику затворске решетке. Када га гледаш из ваздуха блокови су грађевиснки постављени тако да изгледају као решетке. Постојале су неке приче да су неки затвореници успели да побегну, мислим да то већ спада у митове у које неки верују, неки не. Лично сматрам да нема бежања. Зидине су превисоке, има много врата и кључева, бежање из ЦЗ је као бежање из лавиринта.

– Такође једна од лажи која се често чује је да педофиле и силоватеље малтретирају свакодневно, као и да постоји сексуално напаствовање. Прво педофиле не стављају заједно са осталим затвореницима, они су издвојени због животне угрожености.

- Друго, нема малтретирања на сексуалној основи, ја сам имао геја у соби, чак ни њих нико не малтретира, буквално их посматрамо као жене у затвору.

Како се постаје вођа собе

– Вођа собе постаје се тако што си неки опасан лик који заслужује то место, или тако што си дуго у једној соби. Ово је један од разлога зашто не треба мењати собу. Ако стално мењаш собу, изгледа као да се градиш изнова, изнова је ново окружење, нове опасности које вребају са новим цимерима. Ја сам после годину дана постао вођа, када је претхдони прешао у другу собу.

– Као вођа собе, мораш да будеш опасан, да се зна зашто си на том месту. Никако не треба да будеш много добар, јер добри постану обичан потрчко.

– Сваку акцију треба два пута да одмериш, а за то мораш да имаш мозга. Златно правило је да се правиш да не знаш ништа, и ствари окрећеш у своју корист.



Затворске приче, подвале и сплеткарења

– У затвору те убијају исти људи и њихове теме. Све се врти око тога “Е, данас имам суђење, шта мислиш колико ће ми дати? “Шта мислиш када ће ме пустити?” “Шта ради неко напољу“. То ме је убијало, тако једно време нисам излазио уопште из затворске собе. У ЦЗ-у врло брзо постанеш депресиван, тако сам ја после годину дана постао зао. Није да желиш неке ствари, али једноставно те околности натерају.

– Подвала има на сваком кораку. Ако си лаковеран, можеш да добијеш и добре батине. Мени се једном десила ситуација, пита ме дечко, е знаш ли тог и тог, ја кажем да га познајем лично, да ми је добар, он мене изнапада да сам издајица чим сам добар са њим. То су неке теже подвале, због којих можеш и крвав да завршиш.

– Оне бенигне подвале, су толико болесне, а затвореници то раде јер им је досадно, и немају чиме да се баве. Тако, на пример, знају да ти понуде сок, чак ти намећу да га попијеш, а унутра ти ставе таблете за спавање, или оно још горе, своју сперму. Такође знају да уринирају у балон, којим ћеш ти после да се окупаш. Да ти подвале да чистиш подове у блоку сваки дан, јер мисле да си глупљи од њих.

Шта су Хајат и Хилтон у ЦЗ-у?

– У ЦЗ-у постоје два блока под именом “Хајат” и “Хилтон”. То су луксузни блокови који су резервисани за “фирмаше”, богаташе и старије декице. Ту су обично собе са ТВ-ом, двокреветне, а често и самице, нису за нас “обичне смртнике”, већ за оне фине лопове, који су покрали фирме у којима су радили, који су ту због утаје огромне количине новца, прања пара и слично.

– Искрено никада не бих волео да сам био у тим блоковима, колико-год били луксузни.

Важи ли у ЦЗ “Закон јачег?”

– Нема неких посебних правила, али све зависи од тога кога познајеш напољу, и како се снађеш. Ако си крупна зверка. бићеш вођа собе, други ће радити за тебе, бићеш добар са командирима, имаћеш контакт са спољним светом.

– И у затвору, као и ван, сви знају једни друге, па се тако и држе. На пример, Баново брдо, Железник, Жарково су познати по пуцњавама, убиствима, сачекушама, Карабурма по диловању дроге, Нови Београд и Земун по разбојништвима и пљачкама.

– Такве групације праве екипе и у затвору, нарочито ако се знају од пре, а знају се. Међутим, “све је то огромна бара пуна крокодила, а уствари све рибице”.

(Телеграф.рс)