Ispovijest zatvorenika: Ova pravila poštuj...

Dvaedesetčetvorogodišnji I. N. sa još dva saučesnika je uhapšen zbog pljačke na Novom Beogradu. Osuđeni su na ukupno 7, 5 godina zatvora, od čega I.N. na dve godine zatvora, njegov saučesnik koji je sve priznao policiji na 1, 5 godinu, a treći koji je ceo slučaj preuzeo na sebe na 4 godine zatvora.

Srbija 29.11.2016 | 18:36 I. N. je kaznu odslužio u Centralnom zatvoru, a u nastavku nam priča šta se dešava kada se zatvore metalna vrata Okružnog zatvora u Beogradu, kako je to kad si “novajlija” u sobi, zašto je podjednako važno da ne menjaš sobu i da ne priznaš krivicu, da li ima vođa i sledbenika, i koje je to zlatno pravilo kojim treba da se rukovode zatvorenici u CZ-u.

– Kada dođeš u sobu, odmah vođi sobe daješ papire na uvid. To su papiri koje dobijaš pri ulazu u zatvor, tu stoji razlog zbog kojeg si uhapšen, prethodni dosije, izjava koju si dao na saslušanju, kao neka vrsta lične karte u realnom životu. Tu je vrlo važno ono što si izjavio u policiji. Ako si priznao zločin, ne piše ti se dobro – priča za Telegraf bivši zatvorenik.



- Odmah te etiketiraju kao izdajicu, podvalnika i slabića, i ne žele te u sobi. Ako te ostave, neprestano će te provocirati, teraju te da sve radiš za njih, čistićeš svaki dan čučavac i sobu, praćeš tuđe stvari. Zbog toga je vrlo bitno, da ostaneš dosledan do samog kraja, da bi tvoj boravak u zatvoru bio koliko-toliko olakšan – priča naš sagovornik o osnovnim zatvorskim pravilima – dodaje on.

Prema njegovim rečima, prva tri meseca, tj. period adaptacije je pakao. Privikavanje na ljude, zatvorske uslove, nedostatak prijatelja lako vodi zatvorenike u depresivno stanje. Mnogi, naročito stariji zatvorenici vrlo brzo “puknu” jer ne mogu da se nose sa pritiskom.

– Posle tri meseca se navikneš, sve ti je jedno, da li su tu tri godine, ili pet. Jednostavno prestaneš da brojiš dane. Ja kada sam “pao” zbog pljačke računao sam da ću dobiti pet godina. Neke stvari prelomiš sam sa sobom, ja sam neke prelomio još na početku – ističe mladi Beograđanin.



“Imaš li dušmane unutra?”

- Jedno od glavnih pitanja prilikom ulaska u CZ je da li imaš neprijatelje unutra. Oni strašno vode računa o tome, da te ne spajaju sa neprijateljima, saučesnicima i sa onima za koje misle da ih poznaješ od ranije. Moj prijatelj sa kojim sam opljačkao zlataru je završio u skroz drugom bloku, a ima ih preko 20, i video sam ga svega pet puta za dve godine, i to u prolazu. Njima je i ključ organizacije u rasporedu zatvorenika, i što se tiče toga nijedan zatvor ne može da se poredi sa CZ-om.

Pravila koja bi trebalo da zna svaki zatvorenik

– Bitno je da “držiš jezik za zubima”

– Budeš pametan i unapred razmišljaš o svojim postupcima

– Ne veruješ nikome mnogo

– Da shvatiš da su većina zatvorenika lažovi, koji su tu završili jer ih je neko “namestio”, nisu oni krivi i slično

– Treba da imaš dosta sreće

Kako se krijumčare telefoni i droga u CZ

– Za sve u CZ-u postoji cenovnik. Ali i uprkos tome, moraš da znaš ljude, da znaš kome treba da platiš. Ti na oko vidiš koji komandir hoće da uzme novac za uslugu. Ako vidiš jednog da puši “Drinu”, a drugi “Sobranje”, a pritom rade za istu platu, odmah ti bude jasno.

– Ako hoćeš da dobiješ mobilni telefon, znaš da ta usluga košta 500 evra. Skupi se novac sa cimerima u sobi, platite komandiru i imate telefon. isto je i za drogu, kutija cigareta, košta 100 evra. Ti imaš pravo da u tu kutiju staviš šta god želiš. Komandir ne ulazi u to. Takođe, paketi hrane koji stižu jednom u dve nedelje koštaju, ako želiš da provučeš nešto nedozvoljeno.

– Ukoliko kontrola nađe nešto u sobi, za sve je odgovoran vođa sobe. Kazna je uglavnom “rasturanje sobe”, odnosno premeštaj, koji svakom zatvoreniku veoma teško pada. Kantina je takođe jako skupa, sve što pomisliš je duplo skuplje nego napolju. Tako mnogi u zatvoru vrše usluge za euro-krem, plazmu, čokoladu i sl.



Najveći mit Centralnog zatvora i najveća laž

– Centralni zatvor je u obliku zatvorske rešetke. Kada ga gledaš iz vazduha blokovi su građevisnki postavljeni tako da izgledaju kao rešetke. Postojale su neke priče da su neki zatvorenici uspeli da pobegnu, mislim da to već spada u mitove u koje neki veruju, neki ne. Lično smatram da nema bežanja. Zidine su previsoke, ima mnogo vrata i ključeva, bežanje iz CZ je kao bežanje iz lavirinta.

– Takođe jedna od laži koja se često čuje je da pedofile i silovatelje maltretiraju svakodnevno, kao i da postoji seksualno napastvovanje. Prvo pedofile ne stavljaju zajedno sa ostalim zatvorenicima, oni su izdvojeni zbog životne ugroženosti.

- Drugo, nema maltretiranja na seksualnoj osnovi, ja sam imao geja u sobi, čak ni njih niko ne maltretira, bukvalno ih posmatramo kao žene u zatvoru.

Kako se postaje vođa sobe

– Vođa sobe postaje se tako što si neki opasan lik koji zaslužuje to mesto, ili tako što si dugo u jednoj sobi. Ovo je jedan od razloga zašto ne treba menjati sobu. Ako stalno menjaš sobu, izgleda kao da se gradiš iznova, iznova je novo okruženje, nove opasnosti koje vrebaju sa novim cimerima. Ja sam posle godinu dana postao vođa, kada je prethdoni prešao u drugu sobu.

– Kao vođa sobe, moraš da budeš opasan, da se zna zašto si na tom mestu. Nikako ne treba da budeš mnogo dobar, jer dobri postanu običan potrčko.

– Svaku akciju treba dva puta da odmeriš, a za to moraš da imaš mozga. Zlatno pravilo je da se praviš da ne znaš ništa, i stvari okrećeš u svoju korist.



Zatvorske priče, podvale i spletkarenja

– U zatvoru te ubijaju isti ljudi i njihove teme. Sve se vrti oko toga “E, danas imam suđenje, šta misliš koliko će mi dati? “Šta misliš kada će me pustiti?” “Šta radi neko napolju“. To me je ubijalo, tako jedno vreme nisam izlazio uopšte iz zatvorske sobe. U CZ-u vrlo brzo postaneš depresivan, tako sam ja posle godinu dana postao zao. Nije da želiš neke stvari, ali jednostavno te okolnosti nateraju.

– Podvala ima na svakom koraku. Ako si lakoveran, možeš da dobiješ i dobre batine. Meni se jednom desila situacija, pita me dečko, e znaš li tog i tog, ja kažem da ga poznajem lično, da mi je dobar, on mene iznapada da sam izdajica čim sam dobar sa njim. To su neke teže podvale, zbog kojih možeš i krvav da završiš.

– One benigne podvale, su toliko bolesne, a zatvorenici to rade jer im je dosadno, i nemaju čime da se bave. Tako, na primer, znaju da ti ponude sok, čak ti nameću da ga popiješ, a unutra ti stave tablete za spavanje, ili ono još gore, svoju spermu. Takođe znaju da uriniraju u balon, kojim ćeš ti posle da se okupaš. Da ti podvale da čistiš podove u bloku svaki dan, jer misle da si gluplji od njih.

Šta su Hajat i Hilton u CZ-u?

– U CZ-u postoje dva bloka pod imenom “Hajat” i “Hilton”. To su luksuzni blokovi koji su rezervisani za “firmaše”, bogataše i starije dekice. Tu su obično sobe sa TV-om, dvokrevetne, a često i samice, nisu za nas “obične smrtnike”, već za one fine lopove, koji su pokrali firme u kojima su radili, koji su tu zbog utaje ogromne količine novca, pranja para i slično.

– Iskreno nikada ne bih voleo da sam bio u tim blokovima, koliko-god bili luksuzni.

Važi li u CZ “Zakon jačeg?”

– Nema nekih posebnih pravila, ali sve zavisi od toga koga poznaješ napolju, i kako se snađeš. Ako si krupna zverka. bićeš vođa sobe, drugi će raditi za tebe, bićeš dobar sa komandirima, imaćeš kontakt sa spoljnim svetom.

– I u zatvoru, kao i van, svi znaju jedni druge, pa se tako i drže. Na primer, Banovo brdo, Železnik, Žarkovo su poznati po pucnjavama, ubistvima, sačekušama, Karaburma po dilovanju droge, Novi Beograd i Zemun po razbojništvima i pljačkama.

– Takve grupacije prave ekipe i u zatvoru, naročito ako se znaju od pre, a znaju se. Međutim, “sve je to ogromna bara puna krokodila, a ustvari sve ribice”.

(Telegraf.rs)