Неправедно распоређена социјална помоћ
Социјалну помоћ у БиХ најмање добијају најсиромашнији који једва састављају крај са крајем.
Босна и Херцеговина 28.11.2016 | 21:24
"Од тога само око 15 одсто добија најсиромашнија петина становништва", наведено је истраживање центра “Геа” из Бањалуке.
С друге стране више од 25 одсто ове помоћи одлази у руке петине становништва које има добра примања и чак спадају у богатији слој грађана.
"Основни разлог ове неједнакости је што се највећи дио социјалних трансфера код нас додјељује на бази статуса, а не на бази утврђеног социјалног стања", каже Николина Обрадовић, један од аутора истраживања.
Занимљиво је да је држава од свих социјалних трансфера једино накнаде усмјерене најугроженијим - а то су сталне и једнократне новчане помоћи и већину накнада за дјецу условила имовинским и доходовним цензусом.
Па тако породица која има покретну имовину чија вриједност прелази 5.000 КМ, на пример, аутомобил нема право на дјечији додатак. Истраживање је показало да на новчану помоћ сиромашнима који су заиста у стању социјалне потребе 2014. године отишло свега 7,9 милиона КМ.
"Разлози за то леже у рестриктивним законским одредбама који дефинишу услове за остваривање права на новчану помоћ и екстремно ниским прописаним износима ових накнада", рекла је Обрадовићева.
Она је навела да, на примјер, седмочлана породица са троје малољетне дјеце која живи на селу и остварује укупни мјесечни приход од 1.176 КМ односно 168 КМ по члану домаћинства не може остварити право на новчану помоћ ни у Федерацији БиХ ни у Републици Српској јер има барем једног радно способног пунолетног члана, те је у власништву земљишта од којег према законским одредбама може остварити приход.
Љубо Лепир, професор на Факултету политичких наука у Бањалуци истиче да је систем расподјеле социјалне помоћи неправедан и да су неопходни механизми који ће омогућити да помоћ добијају они којима је најпотребнија.
"Велики проблем је код општина јер близу 50 одсто права која се књиже као социјална давања из општина иду мимо Закона о социјалној заштити Републике Српске и нико не контролише ко добија ту помоћ", каже Лепир.
Дјеца најугроженија
По подацима Агенције за статистику БиХ, проценат сиромашне дјеце у БиХ је од 2007. до 2011. године порастао са 26,2 одсто на 30,5 одсто. Чак 40 одсто дјеце у домаћинствима са два или три старија члана се налази испод линије сиромаштва.
"Социјални програми морају много боље бити усмјерени и издашнији према најугроженијим грађанима", каже каже Огњен Дукић извршни директор у Центру “Геа”.
(ЕуроБлиц)
(Фото: Илустрација)
Коментари / 5
Оставите коментарИстина
28.11.2016 20:54На подручју опстне Милићи постоји особа која прима пензију преко тристо км,мјесечни борацки,инвалиднину да би ц.за соц.рад истој особи додијелио право на сталну новчану помоћ као четврто редовно примање,толико о соц.правди
ОДГОВОРИТЕгалеб
29.11.2016 01:16Нека отму и оплацкају БиХ РС фараоне они су отели и оплацкали народ и дрзаву а сада су они на реду да неко отме и оплацка од њих
ОДГОВОРИТЕРАЈНА
29.11.2016 04:38Зато је господин Лепир смијењен , јер није хтио и даље да толерише незакониту примјену Закона о социјалној заштити РС. чл. 26 УН Конвенције о правима дјеце, државе потписнице Конвенције су у обавези да сваком дјетету признају право на социјалну сигурност укључујући социјално осигурање даље су обавезне да подузимају потребне мјере за пуно остварење овог права у складу са националним законодавством. одредба чл. 255 Породичног закона РС је прописала да дјеца из социјално угрожених породица, која се налазе у посебним приликама имају право да се путем својих заступника родитеља обрате центрима за социјани рад да им се призна право новчану помоћ, на њихово право не утиче радна способност родитеља , јер су то ситуације када родитељи нису у могућности да својим радом обезбједе издражавање за своју дјецу.Окружни суд у Бања Луци је препознао ово право малољетне дјеце , те њихове тужбе уважава , међутим проблем је госпођа СЛАДОЈЕВИЋ замјеница Министарства здравља и социјалне заштите РС која на веома висперан начин , системом манипулације "гуши" пресуде Окружног суда у Бања Луци, на начин да извршење пресуде у смислу признавања права на новчану помоћ поново спушта првостепеном органу, гдје острашћене директорице центара за социјални рад попут жандара затиру у коријену и саму помисао родитеља и дјеце да је центар тај који треба да доприноси издржавању дјеце из социјално угрожених породица, ОДБИЈАЈУ да поступе по ПРАВОСНАЖНИМ пресудама суда.Али зато увијек измисле паролу , а задња парола тих " паметница" је да ОНЕ , забога ОНЕ ( мисли се на директорице) НЕЋЕ дозволити да се створи овисност дјеце о систему социјалне заштите. Зато са правом постављам питање , ко је овде луд , откуд право једној директорици центра и једној замјеници министарства да се супростави правоснажној пресуди Окружног суда у Бања Луци и праву које се том пресудом малољетној дјеци признају, а која су им ЗАГАРАНТОВАНА УН Конвенцијом о правима дјеце , а коју је преузела држава БИХ па тиме и њен ентитет РС доношењем Породичног закона, систем социјалне заштите је Устава категорија и као таква би морала бити изнад бескрупулозних директорица центара које по основу рођачких веза и линија признавају право из социјалне заштите. У експанзији је сјеча дјечијих додатака , који се укадију због невјероватних 5 фенинга , ако прелази цензус, трагедија , што том цензусу подлијежу и дјеца самохраних мајки, па се самохраној мајци са троје дјеце , укида дјечији додатак.Тачно је да се обрће велика лова , али само минимални дио иде на оне који је истински требају, док год степен социјалне угрожености појединца или породице не буде основ за признавање права на социјалну заштиту већ статус , који су многи већ давно изгубили , али их разним " мотивацијама" према службеницима који раде у управним органима на одржавању статуса одржавају свјежим, до тада ће социјалну заштиту примати и лица којима није потребна. Поразавајући је број старих и болесних лица којима центри за социјални рад одбију захтјеве за додатак за туђу његу, а та лица након 3 мјесеца по доношењу рјешења умру , па се жалбени поступак због смрти странке обуставља. Ја се некад питам да ли социјалне раднице у центрима знају да има Бога и да се вјерујте све плаћа.
ОДГОВОРИТЕДјекна
29.11.2016 10:19Сви имају право на помије.
ОДГОВОРИТЕБојана
13.05.2017 19:51Свако ко није запослен,нема никаква примања треба да прима социјалну помоћ,а ко плаћа стан треба да има додатно помоћ.То су основна људска права и држава мора да им да ,да могу да преживљавају.Зато млади људи скачу са солитера.Посао не могу да надју,немају паре ни за стан нити да једу и још ако му требају неки лијекови,може да одабере само смрт.Зар су људи били по ратиштима и бранили земљу,да буду без основних средстава за живот.Свако може да се надје у ситуацији да изгуби посао и да га не надје више,поготово од 40 -те,јер за већу продуктивност фирме узму младје људе. Како то да људи који немају никаква примања морају да плаћају у апотеци лијекове прописане на рецепт и у болницама прегледе.Како је то уопште могуће,некоме ко нема примања ускратити основне потребе.Мислим да нисмо у Африци да можемо да ловимо за јести,већ у уредјеној држави која убире порезе свуд редом,и која је дужна ако не посо онда храну ,смјештај и лијекове и бесплатне прегледе за људе са никаквим примањем да обезбиједи.То је основно људско право које се мора испоштовати. Мислим да треба да се пишу тужбе и да се траже паре за људе који су способни да раде а немају посао.И они имају потребе као и сви други.
ОДГОВОРИТЕ