Обичаји: На Покладе се "опошћавало" посуђе
На дан Поклада и први дан божићног поста домаћице су некад посуђе прале у цијеђу прављеном од луга храста или букве. Радила је то и Загорка Тасић из Босанске Јагодине.
Република Српска 28.11.2016 | 15:23Опране су и дрвене карлице у којима се варило млијеко, а код неких домаћинстава и кашике од дрвета које су још коришћене. Загорка прича да се из побожне породице Андрић из села Велетова удала у десеточлану фамилију у Тасиће и да су укућани постили цео божићне пост.
„Јела су се највише кувана јела као што је посни пасуљ, кромпир и купус. Свако чељаде није имало свој тањир, већ су постављане обично по двије ћаше на астал. Пита се припремала само суботом у тепсији која је стављана на средину стола и била за цијелу породицу", присјећа се Тасићева.
У сиромашном посном јеловнику посебно мјесто је заузимало сирће.
„Газда домаћинства, кад се испече ракија, није бацао џибру већ је сипао у дрвене каце. Прије тога на средину каце би се стављало грање или шаша од кукуруза да се џибра проциједи и на дну остане сирће. Тада се вадио чеп на каци и у плетенке се сипало сирће које смо још звали шљивовик", прича Загорка.
То сирће је било обавезно скоро за сваки оброк, јер се спремало у великим количинама за разлику од друге хране. „У сирће се дробио хљеб, онај тврди кукурузни и то је била скоро права посластица. Пшенична погача спремана је само за велике православне празнике. Сирће је тих оскудних дана и година отхранило многе, посебно сиромашније фамилије у селима око Вишеграда", додаје Тасићева.
Она каже да су поједине фамилије шестонедјељни божићни пост постиле на води, без употребе уља.
„Због свега овога Божић и печеницу су сви чекали с нестрпљењем, а посебно бројна дјечица", завршава причу ова осамдесетогодишња старица, која још вели „да је свашта у животу пропатила“, али је имала вјеру у Бога и дочекала дубоку старост у којој може да се одмара, а наследници нека раде и брину о својим породицама.
(БН телевизија)
(Фото: БН телевизија)
Коментари / 0
Оставите коментар