Исповијест жртве породичног насиља

"Млађи син ме је више пута продрмао за рамена и рекао ми: 'Мама, ти се топиш, ти нестајеш. Учини нешто за себе'. Када је стао у моју одбрану, схватила сам да не смијем да га доводим у опасност и да  је тренутак да одем из тог пакла", почиње исповијест за "Блиц" храбра Београђанка (53) коју је муж злостављао 15 година.

Србија 25.11.2016 | 11:31 До прије шест мјесеци слика жене, која је сада мирног духа и бистрих очију, била је потпуно другачија. Не бисте претпоставили да је то иста особа, до недавно модра и без новца. Све то јер јој се муж одао алкохолу, а посљедице његовог порока, све драстичније, она је осећала на својој кожи. Трпјела је ударце, присилни секс и свакодневну психичку тортуру.

"Не знам каква је то моћ, да неко учини да сматраш да си ништа", осврће се у невјерици штићеница Сигурне куће.

Док говори глас јој не дрхти, а у очима се види сигурност. На улици била би обичан пролазник, а њену не тако далеку прошлост наговијести тек понеки несигуран покрет, танана силуета и склоп реченица када јој навру сећања.

"Једне вечери супруг је мислио да смо сами у кући. Почео је да гута кнедле, застаје у причи."

Присећа се реченице 'Рођена си да би умрла', али одустаје од понављања осталих његових речи. Како каже, мука јој је када се присјећа тога.

Покушај да преприча тешки тренутак прекида кратком дигресијом да су њени синови за њу највећи успјех и понос. Највећа радост на лицу види јој се при помињању момака од којих је један пред женидбом, а други је завршио средњу школу и тражи посао. Зарад њих је остала, али и захваљујући њима је и напустила мужа насилника.

"Онда се појавио мој млађи син који је га је упитао: 'Хоћеш ли је више оставити на миру?' и запријетио му. Одмахнула сам му руком и показала да то не чини. И прије сам му говорила да не улази ни у какве сукобе са њим. Али, тада се у мени преломило. Боље да одем него да он страда", наставља и поново се увјеравајући у  исправност своје одлуке.

"Само желим да се не осећам пониженом"

"Када сам одгајила синове, посљедње због чега сам трпјела насиље је зато што сам била финансијски зависна. Након што сам се спасила, нашла сам посао. Када сам добила прву дневницу, гледала сам у њу и плакала. Годинама ме је убјеђивао да сам безначајна и бескорисна. Сада сам држала тај новац у руци. Отишла сам и купила чоколадицу. Та чоколадица била је од мог новца и од тада као да ми је читав свијет другачији", ријечи су нове жене која сада стоји пред нама, а старе смо упознали само дјелић који за сада има снаге да подијели и коју није оставила на прагу старог дома.

"Никада нисам била тип који материјално жели много. Само оно основно ми треба, што успевам да обезбједим иако немам сталан посао. Да преживим и не осјећам се пониженом. Млађи син живи и даље са оцем, зна за своја права и обавезе. И старији зна да сам ту да му помогнем, шта год да му треба. А ја, ја ником не треба да будем на терету. Сама ћу се побринути за своју егзистенцију", напомиње она.

Повратак? Нема шансе!

"Понижавао ме је у сваком смислу. Имате вриједности којих нисте више ни свјесни, остају негде потиснуте. Захваљујући Сигурној кући и њиховим менторима и психолозима који нас будно прате, имамо много више успона него падова. Жена схвати своје врлине и да може да иде напред, без обзира што раније дјелује безизлазно. Дигли су ме са нуле", убјеђена је Београђанка која већ шест мјесеци живи уз велику подршку, коначно по својим правилима.

"Изашла сам из свега тога. Гледам напријед. Било је и дивних тренутака у нашем браку. Почетак је био лијеп, били смо заљубљени. Али када је кренуло низбрдо, више није било никаквог успона", искрена је педесеттрогодишњакиња која сматра да су јој управо поодмакле године помогле да се извуче из вртлога насиља.

"Упознала сам и друге жене. Ја сам једна од најстаријих. Углавном имају од 21, па до 40 година. Најмлађе, у двадесетим, често се врате мужевима јер не могу саме да преживе, али и из страха. Имају малу дјецу, немају посао и довољне су три лијепе ријечи да се врате назад, не знајући, иако су упозорене, да ће се то поновити можда још много горе. Покушавали смо да разговарамо са њима, али ипак то је младост и заљубљеност", примјећује саговорница.

Када би могла да их "протресе", као што је њу њен син, рекла би им да је повратак само срљање у још гору ситуацију.

"Поручила бих свим женама које мисле да су у безизлазној ситуацији: нисте. Ниједног тренутка не би требало да се двоумите, јер ћете добити сву подршку", закључује жена којој је само на уму да остатак живота проведе лијепо и мирно.

(Блиц)