Ако имате дискус хернију, ово су права рјешења за вас!

Дискус хернија се углавном јавља између 25. и 35. године живота и чешће погађа мушкарце. Како се препознаје и лечи, објашњава др сци. мед. Владимир Лалошевић

 

Здравље 24.11.2016 | 09:07 Бол у леђима постао је пропратна појава савременог живота. Предугом седењу и мањку физичке активности данак плаћамо навикавањем на повремене непријатности у пределу кичменог стуба. Неке прођу саме од себе, неке после мањег разгибавања, али поједине не јењавају. Имају дубљи узрок и захтевају озбиљнији третман.

Уколико осетите бол у доњем делу леђа, затим у једној нози или обе ноге, који траје више од 10 дана и не пролази ни уз помоћ аналгетика, треба да потражите помоћ лекара. То је први знак дискус херније, обољења кичме које настаје када мекани део међупршљенског диска „исцури“ из свог лежишта у кичмени канал и врши притисак на корене нерава. Од ове болести болује два одсто опште популације, док се само од пет до десет одсто њих оперише. Најчешћа је лумбална или слабинска дискус хернија.

 – Дискус хернија настаје углавном као последица деловања трауме, то јест дизања терета или тешког физичког рада, и то најчешће код млађих људи. Ако пак није трауматског порекла, онда су у питању пацијенти са урођеном слабошћу самог хрскавичавог дела дискуса – објашњава др сци. мед. Владимир Лалошевић из Института за ортопедско-хируршке болести „Бањица“.

Дискус хернија се углавном јавља код особа између 25. и 35. године живота. Много чешће оболевају мушкарци, у односу 3:1, што се, према речима нашег саговорника, везује за тежи физички рад и бављење спортом. А старење није претња да можемо имати проблеме са овом болешћу.

– Старењем нисмо изложени већем ризику јер оно проузрокује дегенерацију не само дискуса, који окоштава, већ и околних структура, тако да су код старијих особа чешће присутне дегенеративне промене у смислу сужења спиналног канала. Индивидуалне карактеристике као што је слабост хрскавичавог прстена, карактеристичне су за млађу животну доб – каже др Лалошевић.

Лечење дискус херније не значи одмах и оперативни поступак. Стање се може спасти и на друге начине.

– У зависности од клиничке слике и неуролошког стања одређује се тип лечења, који је у првом маху конзервативни, подразумева вежбе истезања лумбалног сегмента уз аналгетике, антиреуматике и миорелаксансе. Уколико то не помогне у наредна два месеца и бол се и даље одржава, онда долази у обзир оперативно лечење – објашњава др Лалошевић и додаје да је операција једини спас тек када постоји неуролошки дефицит као што је пало стопало или синдром кауде еквине, који обухвата сензитивне и моторне поремећаје доњих екстремитета, поремећај пражњења мокраћне бешике и дебелог црева или поремећај сексуалне функције.

Након операције, уколико се оболели дискус извади, пацијент обично нема никакве тегобе. Према речима нашег саговорника, други дан од операције он устаје и хода, наредних месец дана опоравља се до нормалног стања.

– Тегобе пак могу настати услед рецидива дискус херније или ожиљних процеса који се јављају на месту операције. Уколико постоперативно не дође до рецидива, квалитет живота се не разликује од нормалног. Пошто се углавном ради о младим особама, оперисана особа може да обавља исте физичке активности уз избегавање дизање тешки терета и падова – каже др Лалошевић.

Блиц жена
фото:интернет