Ako imate diskus herniju, ovo su prava rješenja za vas!

Diskus hernija se uglavnom javlja između 25. i 35. godine života i češće pogađa muškarce. Kako se prepoznaje i leči, objašnjava dr sci. med. Vladimir Lalošević

 

Zdravlje 24.11.2016 | 09:07 Bol u leđima postao je propratna pojava savremenog života. Predugom sedenju i manjku fizičke aktivnosti danak plaćamo navikavanjem na povremene neprijatnosti u predelu kičmenog stuba. Neke prođu same od sebe, neke posle manjeg razgibavanja, ali pojedine ne jenjavaju. Imaju dublji uzrok i zahtevaju ozbiljniji tretman.

Ukoliko osetite bol u donjem delu leđa, zatim u jednoj nozi ili obe noge, koji traje više od 10 dana i ne prolazi ni uz pomoć analgetika, treba da potražite pomoć lekara. To je prvi znak diskus hernije, oboljenja kičme koje nastaje kada mekani deo međupršljenskog diska „iscuri“ iz svog ležišta u kičmeni kanal i vrši pritisak na korene nerava. Od ove bolesti boluje dva odsto opšte populacije, dok se samo od pet do deset odsto njih operiše. Najčešća je lumbalna ili slabinska diskus hernija.

 – Diskus hernija nastaje uglavnom kao posledica delovanja traume, to jest dizanja tereta ili teškog fizičkog rada, i to najčešće kod mlađih ljudi. Ako pak nije traumatskog porekla, onda su u pitanju pacijenti sa urođenom slabošću samog hrskavičavog dela diskusa – objašnjava dr sci. med. Vladimir Lalošević iz Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“.

Diskus hernija se uglavnom javlja kod osoba između 25. i 35. godine života. Mnogo češće obolevaju muškarci, u odnosu 3:1, što se, prema rečima našeg sagovornika, vezuje za teži fizički rad i bavljenje sportom. A starenje nije pretnja da možemo imati probleme sa ovom bolešću.

– Starenjem nismo izloženi većem riziku jer ono prouzrokuje degeneraciju ne samo diskusa, koji okoštava, već i okolnih struktura, tako da su kod starijih osoba češće prisutne degenerativne promene u smislu suženja spinalnog kanala. Individualne karakteristike kao što je slabost hrskavičavog prstena, karakteristične su za mlađu životnu dob – kaže dr Lalošević.

Lečenje diskus hernije ne znači odmah i operativni postupak. Stanje se može spasti i na druge načine.

– U zavisnosti od kliničke slike i neurološkog stanja određuje se tip lečenja, koji je u prvom mahu konzervativni, podrazumeva vežbe istezanja lumbalnog segmenta uz analgetike, antireumatike i miorelaksanse. Ukoliko to ne pomogne u naredna dva meseca i bol se i dalje održava, onda dolazi u obzir operativno lečenje – objašnjava dr Lalošević i dodaje da je operacija jedini spas tek kada postoji neurološki deficit kao što je palo stopalo ili sindrom kaude ekvine, koji obuhvata senzitivne i motorne poremećaje donjih ekstremiteta, poremećaj pražnjenja mokraćne bešike i debelog creva ili poremećaj seksualne funkcije.

Nakon operacije, ukoliko se oboleli diskus izvadi, pacijent obično nema nikakve tegobe. Prema rečima našeg sagovornika, drugi dan od operacije on ustaje i hoda, narednih mesec dana oporavlja se do normalnog stanja.

– Tegobe pak mogu nastati usled recidiva diskus hernije ili ožiljnih procesa koji se javljaju na mestu operacije. Ukoliko postoperativno ne dođe do recidiva, kvalitet života se ne razlikuje od normalnog. Pošto se uglavnom radi o mladim osobama, operisana osoba može da obavlja iste fizičke aktivnosti uz izbegavanje dizanje teški tereta i padova – kaže dr Lalošević.

Blic žena
foto:internet