Требињски херој – Стефан Милић

Требиње има свог хероја, а име му је Стефан Милић. Овај двадесетдвогодишњи студент прије десетак дана спасао је из набујале Требишњице четрдесетрогодишњу суграђанку која је покушала самоубиство.

Република Српска 23.11.2016 | 20:45 Након што је завршио са обавезама на требињском факултету, гдје је студент четврте године, Стефан Милић у послијеподневним часовима је изашао у шетњу са својом дјевојком, да би у близини зграде ХЕТ-а примјетио жену у води. Према његовим ријечима у првим тренуцима није му било јасно шта се дешева, али када је схватио није се много двоумио и без имало размишљања кренуо је у помоћ.

“Бацио сам поглед сасвим случајно ка води. Видио сам да нешто повремено израња, а када сам схватио да је у питању жена која се, нажалост, дави одмах сам почео да се скидам.Сјећам се само да сам дјевојци успио да кажем пар пута - зови хитну”, присјетио се Стефан.

Иако није позновао технику спасавање дављеника, Стефан је практично вођен инстинктом урадио све како би његова суграђанка била спасена.

“Почео сам да пливам, била је под водом и извукао сам је једном руком. Једном руком сам њу држао, а другом пливао до обале. Када смо дошли, пошто је било јако стрмо, нисам могао да је потпуно извучем, па сам је окренуо на страну и ударао по леђима да би искашљала воду из плућа и ту као да је заспала. Задржали смо се 3-4 минута док није дошла хитна помоћ и полиција”, навео је Милић.

Требишњица важи за веома хладну ријеку и није угодна за купања ни у сред љета, а камоли новембру мјесецу. Међутим, овај храбри младић зиму није осјетио.

“Мислим да је то од адреналина. Није ми било нимало хладно, нисам имао бојазни, тек када смо били на обали, пошто сам био пола у води, пола напољу, тек сам тада осјетио да ми ноге трну и почео сам да се тресем. Тада сам осјетио колико је Требишњица хладна”, рекао је Милић.

Након овог догађаја Стефан два дана није спавао, а ево и послије дестак дана стално размишља о том догађаја.

“Прва два дана нисам могао ни да спавам, јер ми је тај призор стално био пред очима. Касније сам био поносан на себе, јер сам са пријатељима причао да то није била нимало безазлена ситуација, поготово што ништа нисам знао о томе. Без обзира на то, осјећам испуњење, јер сам увијек машатао као мали да некоме нешто добро учиним. Јако сам срећан због тога, а надам се да се то никада неће поновити”, истакао је овај храбри Требињац.

Стефан Милић успјешан је студент, али и спортиста, тачније носилац црног појаса у џудоу.



БН телевизија