Благо Бањалуке је неискориштено

Бањалучка регија својеврсни је "рудник" водених богатстава било да се ради о минералним, термалним или љековитим водама. Распитали смо се да ли би се ови потенцијали могли и боље искористити.

Република Српска 23.11.2016 | 18:30 Осим за пиће и бањање у топлим купкама људи су од давнина на овим просторима воде користили и у љековите сврхе, а у новије вријеме актуелизовано је питање евентуалног искоришћавања термалних вода као обновљивог извора енергије.

За љековитост топлих вода са овог подручја знали су још и Римљани, а управо на локалитету Српских Топлица, некадашњем Горњем Шехеру, настаје бањско насеље. Неки вјерују да је Бањалука управо и добила назив по овом мјесту због великог броја бања.

Најзначајнији материјални докази пронађени у већини бања на овим просторима јесу бакарни новчићи што је показатељ да су Римљани уживали у љековитим својствима минералних, термалних и термоминералних вода.

Истовремено, остаци новца у бањским базенима нам говоре о старој традицији бацања новца у купке у знак захвалности. У Српским Топлицама, на римску присутност подсјећају и неки други трагови, попут дијелова грађевинског материјала, који се виде у двориштима данашњих кућа и остаци канала за довод термалне воде.

У Српским Топлицама налази се више извора са топлом водом. Иако нема научне потврде, многи вјерују да ова вода лијечи реуму, срчана обољења и многе кожне болести.

Посебна атракција овог локалитета уз Врбас је плажа Врућица гдје постоји неколико извора топле термоминералне воде за које кажу да су прави мелем како за тијело тако и за душу. Температура ове воде достиже 36 степени па је за осим љети погодна и за бањање у зимским данима.



"Туриста и посјетиоца би било и више да је плажа уређенија и обогаћена додатним садржајима. Нажалост, домаће власти наш пројекат не препознају на прави начин и не улажу у ово мјесто. Добијамо деклеративну подршку, а конкретни потези недостају", рекао нам је Драгослав Кантар из удружења "Еко култура" које већ низ година води бригу о овом подручју.

На плажи Врућица налази се више бања, међу којима су и бања Диреклија, Краљичина бања или Краљичина илиџа, која је име добила по легенди да су се у њој купале краљице, те љековити извор Шугавица. Оне имају статус националног споменика културе БиХ. Бања Диреклија добила је назив по два камена дирека, који датирају из римског доба.

Гријање на топлу воду?

И док се геотермална енергија код нас највише користи у облику топлица за рекреативно-љековито купање, неке земље увелико су отишле корак даље и топлоту воде користе за добијање електричне енергије, гријање домаћинстава и других објеката.

Исландска компанија "Манвит" са Владом РС раније је закључила уговор о концесији, а на основу тога са градским властима и споразум о реализацији геолошког истраживања термалних вода како би се дошло до сазнања да ли се исте могу користити за додатну топлификацију Бањалуке.

Из Градске управу за Мондо су потврдили да је уговор о концесији за геолошка истраживања од 21.08.2012. године престао да важи 21.08.2015. године, а концесионар није извршио предвиђене обавезе.

"Након овога раскинут је споразум којим се град обавезао да обезбиједи одређене услуге Манвиту, а све у циљу подршке програму истраживања геотермалне енергије. Сигурно да је проблем топлификационог система града и избора енергента један од највећих у овом тренутку којим ћемо се и у наредном периоду бавити", рекли су нам у Градској управи.

Хидролог са Природно-математичког факултета Чедомир Црногорац истиче да термалне воде на овом подручју немају потребну температуру да би се користиле за гријање.



"Бањалука нема капацитет за топлификацију геотермалним водама и улагања у такве пројекте не би била исплатива. Нажалост, ситуација код нас није као на Исланду или Новом Зеланду гдје су термалне воде гејзирског типа и чије температуре прелазе 100 степени. Једино бања Дворови код Бијељине дјелимично може искористити своје ресурсе јер се ради о температури воде од око 76 степени", појаснио је Црногорац.

Да ли ће термалне воде и даље служити само као повремена рекреација Бањалучанима и малобројним туристима, или ће надлежни пронаћи начин да се овај крај претвори у љековиту оазу за одмор и рекреацију је питање на које, чини се, још нико нема одговор.
 
Извор: Мондо.ба
Фото: МОНДО/Душан Волаш