Банкарском сектору пријети системски ризик

Банке у Републици Српској у борби за клијенте све чешће грађанима одобравају ненамјенске готовинске кредите на изузетно дуг период отплате и без одговарајућег обезбјеђења, што је потенцијални нови балон ризика који пријети да, повећањем ненаплативости, системски угрози банкарски сектор, открива пословни портал ЦАПИТАЛ.ба.

Република Српска 23.11.2016 | 12:18 Кредити грађанима за општу потрошњу у банкама у Републици Српској посљедњих година у константном су порасту. Ови кредити на крају 2013. године износили су 1,14 милијарди марака, на крају 2014. су били 1,25 милијарди, док су на крају прошле године износили 1,34 милијарде марака. Према прелиминираним подацима кредити за општу потрошњу на крају септембра ове године достигли су 1,37 милијарди марака.

Кредити за општу потрошњу чине 72 одсто укупних кредита грађанима и највећим дијелом их чине дугорочни кредити. У кредитима за општу потрошњу грађана најзначајније учешће имају ненамјенски готовински кредити који имају и највећи раст.

На крају прошле године ови кредити су износили 1,11 милијарди КМ, док су на крају септембра ове године износили 1,15 милијарди марака.

Агенција: Пажљиво пратимо ситуацију

У Агенцији за банкарство Републике Српске су рекли за ЦАПИТАЛ да су на недавном састанку са представницима банка и финансијских институција у БиХ упозорили на лошу праксу појединих банака да одобравају ненамјенске готовинске кредите на веће износе и на дужи период отплате, а који поред тога нису одговарајуће обезбијеђени.

„Учешће таквих кредита у укупним кредитима грађанима још увијек није значајно. Међутим, ако би се наставило са оваквом праксом банака и у наредном периоду, она би могла прерасти у системски ризик, што би проузроковало потребу за доношењем одређених мјера од стране Агенције за банкарство Српске која прати ситуацију у овој области“, казали су у Агенцији.

Банкари: Одобравање великих ненамјенских кредита повећава ризик

И банкари истичу да би повећање рокова отплате могло да има лоших посљедица, али наводе да свака банка треба да сноси ризик за своје пословање.

Директор НЛБ банке Бањалука и члан Управног одбора Удружења банка БиХ Радован Бајић каже да мјере које је донијела Европска централна банка у вези са увођењем негативне каматне стопе и покушајем подстицаја банака да новац пласирају како би смањили своје трошкове за чување вишка ликвидних средстава нису уродили плодом са становишта општег повећања кредитног портфеља, због чега се банке окрећу становништву.

„Многе банке дају изузетно високе рокове за отплату потршачких кредита што представља ризичан облик кредитирања. На свакој банци је да одреди који степен ризика може да прихвати, а на Агенцији за банкарство је да прати кретање обима укупних кредита и квалитета кредита и да предузима мјере у вези са тим. Давање великих износа ненамјенских кредита, нарочито готовинских, представља повећан ризик“, нагласио је Бајић и додао да су рокови отплате потрошачких кредита некада били до три године, а да сада иду и до десет година.

Он је истакао да не би било добро да евентуалне негативне посљедице оваквог рада по било коју банку сносе све остале формирањем фондова солидарности или на било који други начин.

Истакао је и да велики дио ненамјенских потрошачких кредита нису класични потрошачки кредити, јер се они користе и за санацију станова и друге намјене, али се чешће узимају због лакше процедуре.

Директор УниЦредит банке Бањалука Гордан Пехар рекао је да постојећа пракса одобравања готовинских кредита на рок и дужи од десет година није у духу потрошачког финансирања, нити је у складу са најбољим међународним праксама.

„Међутим, тренд продужења периода отплате потрошачких кредита на локалном тржишту, указује на то да би област потрошачког финанисрања било потребно додатно регулисати код нас“, рекао је Пехар.

Банке спуштајући критеријуме повећавају ризик

Бивши банкар и економиста Срећко Богуновић каже да су грађани све пожељнији клијенти банкама, јер уредније измирују своје обавезе него привреда и да се због тога поједностављују услови за одобравање кредита становништву.

„У складу са тим повећава се и праг прихватљивог ризика односно банке су све спремније да онима који имају стално запослење и у тренутку одобравања зајма могу доказати своју кредитну способност одобре веће износе кредита дуже рокове отплате него раније. Ти кредити више и нису потрошачки, него су кредити који „крпе“ све потребе грађана, тако да се ту налазе дјелимично и инвестиције, затварање старих дугова и побољшање личног финансијског стања. Чињеница је да би неконтролисани раст тих зајмова за годину – двије могао довести до тога да се поново повећа износ ненаплативих кредита“, нагласио је Богуновић.

Он је истакао да је тржиште Републике Српске и БиХ мало и да финансијски сектор тренутно превазилази потребе реалног сектора због чега, у борби за клијенте, банке спуштају критеријуме и одобравају веће износе на дуже рокове и уз лабавије обезбјеђење.

Нагласио је да би Агенција требала да ради циљане контроле ових кредита и то прије него што се појави проблем.

„Агенција може да направи мали тим који би то контролисао, јер то не раде све банке, већ само оне које имају амбициозне планове раста и вишка ликвидних средстава“, нагласио је Богуновић.

(Цапитал.ба)