Ево како се Српкиња порађа у Швајцарској

Наслушала сам се прича и прича о страшним искуствима породиља у Србији, па када сам сазнала да сам у другом стању, дуго сам се двоумила да ли да останем у својој родној земљи, или одем “преко” и на свет донесем свог дивног дечака. Колико год сам се трудила да се “натерам” да се породим овде, страх од непознатог био је јачи – у шестом месецу сам се спаковала и отишла код маме у Швајцарску.

Свијет 22.11.2016 | 22:29 Супруг је остао у Србији још неко време, а договор је био да дође за мном у Лугано када се порођај приближи.

Уживала сам та два и по месеца у Лугану, навикавала се на предиван и наизглед лак, али свакако уређен начин живота. За то ми и није требало много времена – знате како се каже, на добре ствари човек се лако навикне. Могу слободно да кажем да су ти моји труднички дани били једни од најлепших у мом животу – лепо је знати да живиш у уређеном систему који брине о свима, да си безбедан на улици и било где да крочиш, да нема неизвесности и страха…

Док нисам сазнала да ме супруг у Београду вара. Све време моје трудноће, чак и док сам била у Србији. Наводно, хтео је да ме остави, али смо баш тада сазнали да ћемо постати родитељи, па се “натерао” да остане са мном због детета. Чим сам сазнала, објаснила сам му да не мора ништа. И тако сам остала сама са бебом која је требало да се роди сваког дана, далеко од земље, далеко од пријатеља… Мама је била уз мене константно и заиста се трудила да надомести све што ми је недостајало.

Тако сам се, тог 15. септембра 2014. породила Швајцарској. То је било најлепше искуство! Пре свега, тренутак и осећај када сам угледала свог малишана, а посебно што је у Швајцарској дозвољено да отац, у мом случају члан породице, присуствује порођају.

И док сам престрављена лежала на столу, спремна да ме “рашчерече”, насмејане и љупке бабице су ми испуњавале сваку жељу, биле су више него пријатне.

У мојој соби су, након порођаја који је протекао лагано и бзо, додали још један кревет да мама спава са мном.

Тих дана сам схватила колико су стручни, професионални и перфектни, у сваком смислу.

Тих неколико дана које сам провела у болници, имала сам осећај да сам у луксузном хотелу!

После порођаја сам добила предиван ручак, чак и безалкохолни шампањац да мама и ја наздравимо!

Лео данас има две године, и предиван је дечак. Остали смо у Лугану, ја сам радила разне послове како бих нам обезбедила средства за живот, а онда је једна мамина пријатељица помогла да се запослим у струци – као фризерка у салону који држи човек са наших простора.

Срећна сам, испуњена и никада нисам зажалила што сам отишла из Србије – иако је било непланирано, то је најбоља одлука коју сам икада донела!

Што се тиче бившег мужа, није ми се више јавио. Дете није желео да упозна. Чула сам да је поново ожењен, и да поново вара…

Ја сам срећна, да срећнија не могу бити. Нисам заљубљена, али верујем да ће и за то доћи време, када буде требало да се деси.

Мој савет будућим родитељима је јасан: идите, уколико имате могућности, постаните родитељи у некој развијеној, европској земљи! Наравно, вратите се у Србију ако желите након тога! Можда се и ја вратим једног дана, никад се не зна…

(Телеграф.рс)
Фото: Профимедиа