Никшићани траже од РС четири милиона евра

Споразум Српске и Црне Горе по основу концесија за воде Билећког језера још мртво слово на папиру. Ђурица: Тиме ће се позабавити институције Републике Српске, ускоро рјешење.

Република Српска 20.11.2016 | 12:31
Четири милиона евра дуга по основу концесија за воде Билећког језера потражује општина Никшић од комшија из Билеће. Споразум Републике Српске и Црне Горе о измирењу дуговања која датирају још из 1992. године, потписан 2003, доданас је остао "мртво слово на папиру".

Раденко Ђурица, председник Комисије за концесије Републике Српске, међутим, каже за "Новости", да је упознат са проблемом око концесије Билећког језера и најављује да ће овај проблем ускоро бити ријешен.

"То је проблем који ће се рјешавати у институцијама Републике Српске, а о евентуалним резултатима договора обавијестићемо институције Црне Горе и град Никшић, који очекују рјешење. Иначе, концесија око Билећког језера само је једна од 300 које је дала Република Српска", поручио је Ђурица.

По договору из 2003. године Хидроелектрана "Требишњица" би годишње у никшићку општинску касу требало да уплаћује око 300.000 евра.


"Предстоји нам још један разговор са представницима Републике Српске. Ако се не договоримо, дуг ћемо наплатити арбитражом", казао је градоначелник Никшића Веселин Грбовић.

Спор око Билећког језера између Републике Српске и Црне Горе траје још из времена заједничке државе и пуштања у рад хидроелектране "Грнчарево" 1967. године, која је подигнута на црногорској (никшићкој) територији, потапањем дијела на којој је створено Билећко језеро.

Позивајући се на међународно право Црногорци имају право на компензацију, што подразумјева учешће у произведеној електричној енергији, сразмјерно количини воде којом се Билећко језеро пуни с њене територије. Уз то, слиједе и накнаде које се плаћају по том основу у обе државе.

Прије неколико година било је најављено да ће Црна Гора и БиХ исплатити накнаде мјештанима чија су имања прије 43 године завршила на дну Билећког језера, што је регулисано и међудржавним споразумом, али ни од тога нема ништа.

Језеро површине 33 квадратна километра "потопило" је живот на међи двије државе, па и 17,2 одсто које припада црногорској територији и Никшићу. Управо је то био разлог да се из црногорског појаса исели око 60 домаћинстава у Никшић, Подгорицу, Бар, Херцег Нови, Требиње и Београд.

"Имамо све папире који потврђују власништво над имовином коју је прогутало језеро", причају мјештани.

Само из села Мируше има 56 оштећених фамилија, а ријеч је о Кецојевићима, Алексићима, Шекарићима и Јарамазима.

Овај погранични дио Црне Горе потопљен је 1965. године, а на дну акумулације остали су имања, куће, цркве, стари мост, млинови и многобројна неистражена археолошка налазишта.

(Вечерње новости)