"Бијела куга" хара у РС, Србији и Хрватској

"Бијела куга" проширила се цијелим простором Балкана, а поштеђени су остали само Црна Гора и самопроглашено Косово у којима се и даље рађа више беба него што умире становника.

Република Српска 19.11.2016 | 15:41 У свим другим државама Балкана, укључујући и БиХ, ситуација је управо катастрофална, но најгора је у Србији и Хрватској. 

Република Српска у релативном погледу губи највише становника годишње и у протеклих 14 година изгубила је око 46.000 становника или 3.500 на годишњем нивоу по основу природне депопулације. А додатни проблем за Српску је тај што се негативни тренд повећава па је тако у протеклој години Република Српска "природним путем" изгубила 5.700 становника.  

Федерација БиХ је такође у минусу и сваке године у просјеку има 2.100 становника мање. То значи да цијела БиХ годишње губи око 7.800 становника, што је ипак нешто мање лош резултат у поређењу с најближим сусједима - Србијом и Хрватском.

Србија има негативан природни прираштај од 1992. године, од тада је изгубила више од 600.000 становника и све то утиче на поремећену старосну структуру, изјавила је руководилац Одсјека за демографију Републичког завода за статистику Србије Гордана Бјелобрк.

"Сваке године Србија губи једну општину од 35.000 становника", рекла је Бјелобрк у емисији "Окружење" у продукцији Центра за демократију и помирење у југоисточној Европи- ЦДРСЕЕ и додала да је у Србији све више старих, а све мање младих који су ту и који не желе или не могу да роде.

"Ако се одлуче да роде, просјечан број дјеце на једну жену је 1,4, а треба да буде 2,1, да би се обезбиједило просто обнављање становништва, да нас има онолико колико нас је било", рекла је Бјелобрк.

Каже и да, нажалост, ако се крене од наталитета, морталитета и миграције, Срби ће бити старији за три године и просјечна старост биће 46 година, сваки четврти становник биће старији од 65 година и биће нас негдје око 6,5 милиона, "уз најбоље претпоставке".

Миљенко Брекало са Института друштвених наука у Загребу каже да је депопулација села у Хрватској била карактеристична за 60-те и 70-те године, када су људи одлазили у град и тражили посао, а један дио популације одлазио у иностранство, на такозвани привремени рад, са кога се већина није вратила.

С друге стране, каже Брекало, посљедњих 20 година, тренд депопулације присутан је и у градовима, из више разлога, један дио привредних предузећа је страдао током ратних разарања, затим процес приватизације је уништио одређен број привредних субјеката и људи су остали без посла, а индустријски рад није на предвиђеном нивоу.

"Услијед тога, један дио народа отишао је у иностранство, или је још увијек незапослен. Чим немате материјалних средстава за живот, не заснивате породицу, онда нема ни новорођених и то је негативан тренд који ће имати велике посљедице у Хрватској, али и у окружењу ситуација је идентична", сматра Брекало.

Према Државном заводу за статистику Хрватске прошле је године рођено најмање дјеце у историји Републике Хрватске. У 2015. години родило се 39 596 дјеце, а умрло је 52 427 становника, што доноси негативан природни прираштај тј. разлику између живорођених и умрлих од -12 831 особе. За ревитализацију земље потребно је годишње рађање барем 55 000 дјеце, а у Хрватској је од 1991. до 2012. године умрло 172 000 људи више него што се родило.

Универзитетски професор Мирослав Додеровић из Црне Горе, с друге стране, каже да је Црна Гора по статистичким подацима изузетак у региону, да има позитивне показатеље, када је у питању природни прираштај и у претходним деценијама конституисала се као одрживи демографски систем, који се налази у демографској равнотежи.

"Ми смо, заједно са самопроглашеним Косовом, изузетак у цијелом региону. Црна Гора у претходним деценијама сврставала се у земље са високим наталитетом и то можемо објаснити традиционалним факторима, била је пожељна вишечлана породица, због различитих историјских, политичких и војних разлога", сматра професор.

Додаје да је такође Црна Гора једина од бивших република Југославије која није доживјела непосредна ратна разарања, имала је политичку стабилност и сви ти фактори су, сматра, утицали на позитиван природни прираштај.

Дамир Јосипович са Института за народна питања из Словеније, рекао је да се у његовој земљи очекује, за 20-30 година, стагнација становништва, али наглашава да ће се битно промијенити структура.

"Удио старијих особа битрно ће порасти, док ће се удио млађих од 15 година битно смањити, зато што долазимо у нови циклус релативно малобројних генерација које могу да очекују да ће имати дјецу", каже Јосипович.

Указује и да се промијенила дефиниција броја становништва и да се више у стално становништво не убрајају "гастарбајтери" и да је сада принцип уобичајеног пребивалишта.

Истраживање агенције ИПСОС показало је да више од 80 одсто грађана држава у региону означава проблем бијеле куге као изразито значајно друштвено и национално питање, а посебно висок степен значаја овој теми придаје се у Србији и Хрватској.

Грађани такође сматрају да политички естаблишмент поклања премало пажње том питању и у том погледу јавност у Србији и Хрватској поново је најкритичнија према својим владама.

(Агенције)