Анализа: Свонси се налази у великој невољи!
Хоће ли напуштање идеала означити крај једне ере? Након 13 година константног напретка и раста, прва велика криза стигла је у клуб из јужног Велса, симболично или не, убрзо након доласка нових газди.
Фудбал 19.11.2016 | 07:30
Али ниједан сан не траје вечно. Клубови улазе у мање или веће кризе. Манчестер Сити је 1999. године био члан Лиге 1, а шта тек рећи о Ливерпулу који није освојио титулу првака Енглеске од 1990. године. Иако не мора нужно да наговештава проблеме таквих размера, прва велика криза стигла је и у клуб из јужног Велса. Симболично или не, десило се то убрзо након доласка нових газди, америчких бизнисмена Џејсона Левина и Стива Капланакоји су у лето 2016. године за око 127.000.000 евра купили 68 одсто акција клуба.
У Свонсију је настало незадовољство начином на који је досадашњи председник клуба Хју Џенкинс продао већински пакет акција новим газдама, не позвавши на преговоре представнике навијача, чији фонд је у власништву 21,1 одсто акција клуба. Ипак, свеж прекоокеански новац требало је да допринесе разлозима за оптимизам, а не песимизам.
Свонси се након 11 одиграних кола налази на претпоследњем 19. месту Премијер лиге са пет бодова. Једна победа и осам пораза означили су убедљиво најлошији старт Лабудова откако су чланови најјаче енглеске лиге, а једини тријумф десио се још на отварању сезоне, када је савладан Барнли са 1:0. Да све буде горе, улагање нових власника у играчки кадар је изостало.
Током катастрофално одрађеног прелазног рока у којем је Свонси напустио капитен и клупска легенда Ешли Вилијамс као и најбољи стрелац из претходне сезоне Андре Ају, Лабудови се нису значајно појачали. Борха Бастон и Фернандо Љоренте су доведени да пробуде нападачку линију тима која је предвођена Бафетимбијем Гомисом протекле сезоне била на јако лошем нивоу, али за сада у томе не успевају. Млади штопер Мике ван дер Хорн је стигао из Ајакса у којем се није најбоље снашао, а празнину коју је Вилијамсоставио одласком у Евертон не би попунили ни знатно искуснији фудбалери.
Чудне одлуке нове управе кулминирале су почетком октобра, када је отказ добио дотадашњи тренер Франческо Гвидолин, само два месеца након што је потписао двогодишњи уговор са клубом. Остаје нејасно због чега Италијану није дато више времена уколико му је већ била указана прилика после успешно завршене сезоне на 12. месту Премијер лиге. Свонси је на старту ове сезоне имао тежак распоред, па није ни било за очекивати да Гвидолин и његов знатно ослабљени тим у првих седам кола освоје значајан број бодова.
Откако је тим преузео некадашњи селектор САД Боб Бредли, Свонси је у четири меча освојио само један бод, па већ средином новембра заостају шест бодова за првим тимом "изнад црте", Вест Хемом. Да ли је Свонси већ испао?
Назнаке које је овај тим до сада слао нису нимало добре. Одбрана је у значајним проблемима после одласка Вилијамса који је осам година предводио одбрану Лабудова, а квалитет Федерика Фернандеза очигледно није на довољно високом нивоу не би ли управо он стабилизовао “четворку“ испред голмана Лукаша Фабијанског. Нил Тејлор није побрао симпатије ни Бредлијевог претходника Гвидолина, а ни навијачи репрезентације Велса нису одушевљени партијама левог бека, који је протеклог викенда поломио нос Душану Тадићуу мечу против Србије.
Да ствар буде гора, Свонси је тек два пута успео да сачува мрежу на досадашњих 11 мечева, освојивши четири бода у та два сусрета. На преосталих девет утакмица, примили су 21 гол и консолидација у одбрани биће кључ у борби за опстанак.
Ни ситуација у нападу није сјајна. Гилфи Сигурдсон је током октобра почео да диже форму уписавши два гола и три асистенције, али тај учинак не долази до изражаја због великог броја примљених голова. Бастон и Љоренте јесу успели да се упишу у листу стрелаца, али очигледно је да обојица још нису показали оно због чега су доведени, док је Лирој Фер, након доласка из Квинс Парк Ренџерса, шокирао многе са четири постигнута гола. Ипак, ни то није много помогло Велшанима.
Свонси у просеку по мечу упућује 4,2 ударца у оквир гола противника, што их ставља на 10. место у тој категорији, два места иза Арсенала, чији просек од 5,1 није значајно већи. Ипак, Тобџије су постигле 24 гола у поређењу са Свонсијевих 10, што довољно говори о неефикасности њихових навалних играча. Када се на све придода и нејасна стартна постава, резултати нису могли бити бољи.
На четири меча откако је преузео тим, Боб Бредли је у стартној постави користио чак 18 играча, од тога осам дефанзиваца. Као што бројке наговештавају, неуиграност одбране је била итекако уочљива – Свонси је примио девет голова, по три од Арсенала, Стоука и Манчестер Јунајтеда. Експеримент да неискусни штопер Алфи Мосон и још неискуснији леви бек Стивен Кингсли покушају да смире ситуацију у последњој линији никако није био успешан, па голман Фабијански уз Сигурдсона и Фера остаје једина светла тачка у тиму Свонсија ове сезоне.
И док се Бредли након доласка из Ле Авра још увек привикава на разлику између француске друге лиге и Премијер лиге, на Острву су већ примећене нелогичности у његовим одлукама. Осим неодлучности којих 11 играча ће извести на терен, Бредли је негативно изненадио стручњаке и навијаче почевши меч против Манчестер Јунајтеда у формацији 4-4-2. Напад су предводили Борха Бастон и Љоренте, нападачи не претерано познати по способности да јуре противничке играче по читавом терену. У везном реду, Бредли је имао тек четворицу играча, од којих су двојица били офанзивци Вејн Раутлиџ и Сигурдсон, а физичку снагу на централним деловима терена Свонси је додатно изгубио са Леоном Бритоном у пољу, омаленим 33-годишњим везистом који свакако није могао да се носи са снажним двојцем Полом Погбом и Маруаном Фелаинијем. Резултат свега било је брутално прво полувреме Црвених ђавола и три гола у мрежи Фабијанског.
У колико лошој ситуацији је заиста Свонси? У претходних 16 сезона - дакле од почетка 21. века - у 24 наврата се десило да неки тим има једну или ниједну победу након првих 11 мечева у сезони. Од тога, чак 16 пута – односно, у две трећине случајева - тимови нису успевали да до краја сезоне изборе опстанак. Свонси ће зато јурити подвиг Сандерленда (2015/16), Кристал Паласа (2013/14), Саутемптона (2012/13), Вигана (2011/12), Тотенхема и Болтона (2007/08), Блекбурна (2004/05) и Дерби Каунтија (2000/01) и учинити све да сачува премијерлигашки статус.
Од тима препознатљивог стила игре кратких додавања и дугих поседа лопте и клуба који је представљао раритет по својој власничкој структури – са навијачима као делимичним власницима клуба – Свонсијев идентитет је ишчезао и у претходних 15 месеци се стопио са окружењем. Филозофију игре су изгубили и потпуно је нејасно шта она данас представља. Одупирали су се богатим газдама, још увек сећајући се 2003. године, када су због тадашњих бахатих власника умало напустили професионални фудбал и склизнули у пети ранг такмичења.
Сада су одступили од својих идеала. И то би могло да их озбиљно кошта.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар