Дрвопрерађивачи траже више сировине

У Шумској управи Србац у наредној години биће дозвољена сјеча 54 хиљаде кубних метара дрвне масе од чега се, према ријечима директора Шумског газдинства Градишка Милана Средојевића, 17 хиљада кубних метара односи на трупце, а остало на огревно дрво.

Република Српска 17.11.2016 | 22:50
Дрвопрерађивачи траже више сировине
Дрвопрерађивачи ће имати на располагању 13 хиљада кубних метара букве и 4 хиљаде храстових трупаца, што ни приближно не може задовољити србачке пилане.

На састанку представника овдашњих фирми које се баве прерадом дрвета и челника „Шума Републике Српске“, који је организовао начелник општине Србац Млађан Драгосављевић, Средојевић је рекао да су нови критеријуми које је недавно усвојила Влада Републике Српске још непознаница, јер се не зна шта носе са собом, али је циљ да сировина са ових простора и остане на домаћем терену и да се захваљујући томе запосли већи број људи.

„Расподјела дрвних сортимената базираће се на укупном приходу предузећа, оствареном извозу, броју запослених радника, степену обраде сортимената, степену развијености локалних заједница у којима дјелују предузећа и сервисирању обавеза према Шумама Републике Српске", нагласио је генерални директор Ристо Марић, који је са сарадницима присуствовао састанку у Српцу.

Све податке прикупиће комисија именована рјешењем „Шума Републике Српске“ уз надзор Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства индустрије, енергетике и рударства и Привредне коморе Републике Српске.

Власник дрвопрерађивачке фирме „Тат-цом“ из Српца Драган Татомир казао је да у србачкој општини дјелује 8 дрвопрерађивачких погона, од којих четири за сировину користе храст, један букву, а остали дрво за огрев и да запошљавају 161 радника.

„Располажемо са капацитетима за проширење производње и заошљавање више од 40 нових радника. Можемо прерадити 93 хиљаде кубних метара сировине, од чега 28 хиљада кубних метара храста и 9 хиљада кубних метара букве. Очекујемо да ће се испоштовати наши захтјеви и планирана расподјела храста 100 одсто, букве са најмање 70 одсто, а огревно дрво 80 одсто, како за потребе становништва, тако и за фирме“, рекао је Татомир. Он је додао да би се тиме повећала индустријска производња и запошљавање на нивоу општине. Ако не буде разумјевања, спремни су и на радикалније мјере, јер су неке пилане због ових проблема пред затварањем, а број запослених се већ смањује.

Са њим се сложио и Дарко Партало, власник фирме „Дрвопродекс“ из Бањалуке, која запошљава 235 радника, од чега 105 у свом погону у Српцу. Ако се стање побољша, ова фирма би могла да запосли још 20 радника.

„Није оправдано да се из србачке општине дрвни сортименти возе у остале општине, удаљене и до 300 километара, а уз то су и развијеније од Српца. Овдашњим дрвопрерађивачима треба да остане много више храстове обловине, која је недовољна за њихове потребе, а другима понудити више букве“, рекао је Партало.

Мишљења дрвопрерађивача и њихове сугестије подржао је и начелник Српца Млађан Драгосављевић, који је изразио наду да ће се због њихове реалности, овом проблему посветити више пажње. „Свима нам је у интересу да се унаприједи производња и запосли већи број радника, а ту шансу не смијемо пропустити“, каже Драгосављевић.

„Ако буде потребно, утицаћемо код Владе да се изврше корекције критеријума које би ишле у прилог дрвопрерађивачима са подручја србачке општине. Када се изврши бодовање на основу тих критеријума, знаћемо колико су они реални, што ће бити познато до краја овог мјесеца“, обећао је дирекрор „Шума Републике Српске“ Ристо Марић.

Дрвопрерађивачи су били задовољни организацијом састанка и исказаним разумјевањем и изразили наду да ће се њихове сугестије и захтјеви прихватити, што би доприњело њиховом успјешнијем пословању и развоју.

БН телевизија(С.К.)

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Пикси

18.11.2016 07:18

Најбоље да све посјечете, шта ће нам шума?

ОДГОВОРИТЕ
Name

роккy

18.11.2016 08:47

Србац је познат по сјеци суме и продаји обловине на црно.Мање је познат по производима од дрвета.Мотајицом је владао Н.И. 25 година са својим стиценицима.А вјероватно це опет бити директор србацке сумарије.

ОДГОВОРИТЕ