Удахњује душу "веселим машинама"

Седамдесетчетворогодишњи Слободан Пецикоза из вишеградског приградског насеља Косово Поље једини је казанџија на просторима општина Горњег Подриња. Иако је у пензији смањио поправке и израду „веселих машина“, каже да је овај занат много користан, јер док је људи биће и ракије.

Република Српска 17.11.2016 | 20:05
Удахњује душу "веселим машинама"
За пола вијека, Пецикоза је у својој малој радионици поправио на стотине казана свих врста. „Некад су познати били казани чучавци или поточари који су имали дрвену табарку, па и капак од дрвета. Тешко је било с њима радити, то су чинили докони људи, зидали ложиште, вадили кутлачама џибру, сипали воду на лулу да се испече што више ракије", присјећа се стари казанџија.

Док удара дрвеним чекићем по старом казану, објашњава да су друга врста превртачи, који су били унапређење за чучавац, а најмодернији су лампеци, за које су старији људи говорили да су аутоматске машине за производњу ракије.

„За њих кажу да су прављени за жене, јер је лако руковати са њима, па их зато највише и поправљам и преправљам, враћам им стари сјај и душу, побољшавам их, јер фабрике никад не отклањају уочене мане на њима", прича Пецикоза.



Да би ручно уз помоћ врло примитивног алата направио нов казан, Слободану треба година дана. „Направио сам их досад бар педесетак, навратише ме да начиним и два од прохрома, али такви нису ни близу овим од бакра, иако се брже грију и процес печења ракије краће траје", објашњава Пецикоза.

Он зна да је бакар непревазиђен материјал за изградњу казана јер, како каже, има нешто у себи што чисти џибру и ракија тада има бољи укус.

Стари казанџија је занат три године учио у Бегораду код најбољих мајстора. „Дође ми прије неколико година домаћин и вели хоћу ли да његовог сина да научим занату, а он ће да плати. Испричам му да бих радо, али не могу, јер нисам сваки дан у радионици", каже Пецикоза.

Стопама старог казанџије ипак је кренуо његов син Славко који је чак увео и неке иновације, али и олакшице при савијању бакарног лима.

Тако бар у Вишеграду овај занат неће изумријети као многи други. „Веселе машине“ и даље ће ићи на ремонт у Косово поље код новог , млађег казанџије.

БН телевизија(Р.Т.)

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Чича

17.11.2016 19:55

Постоји прича: ако желиш да будеш добар репортер онда је мораш прво пронаћи у свом сокаку, селу, улици, граду - у завичају. Ако ти то не успије онда немој узалуд ићи у бијели свијет и тражити их. Нигдје их такав сигурно нећеш наћи, па се онда мани репортерства. Радоје Тасић је у свом завичају пронашао милион, па још један милион прича. Зато има право да иде овом нашом плавом планетом и да пише јер га свуда чекају приче: поред пута, на ријеци, планини, у колибама и воденицама, на пропланцима, међу чобанима, у кристалиним дворанама, у владарским палатама, под свијетлима позорницамама... Свуда - јер је он одабран, предодређен и јединствен. Богом дат за новинарски посао. То потврђује и ова прича. Обична, успутна, скрајнута, за многе новинаре незанимљива и проста, па је заобилазе. Али када ју је уочио и забиљешио Радоје Тасић онда је она постала приповијест. А таквих приповједака Радоје има толико да једва могу стати у повећи камион. Нека је благословен.

ОДГОВОРИТЕ