Зашто се антибиотици све мање прописују?

Љекари у РС пацијентима све мање прописују антибиотике због резистенције (отпорности) на ову врсту лијекова коју су створиле бактерије, а што постаје проблем на глобалном свјетском нивоу.

Република Српска 17.11.2016 | 08:22 Према подацима Фонда здравственог осигурања РС, за првих девет мјесеци ове године прописан је 262.131 рецепт за антибиотике, што је Фонд коштало 1.393.092 марке, док су за исти период прошле године прописана 289.592 рецепта. Смањење је посебно изражено ако се у обзир узме податак да је 2014. године издато преко 400.000 рецепата.

"Најчешће су антибиотици прописивани за инфекције (упале) респираторног система и уринарне инфекције, а најпрописиванији лијек међу антибиотицима је амоксицилин", речено је у ФЗО РС.

Из Фонда подсјећају како се антибиотици могу издати само на љекарски рецепт. Професор Свјетлана Стоисављевић-Шатара, шеф катедре за клиничку фармакологију Медицинског факултета у Бањалуци, каже како су антибиотици на почетку били епохално откриће у медицини, које је спасило многе животе, али да смо се сви прерано почели радовати.

"Данас управо због развоја отпорности бактерија на антибиотике имамо ситуацију да немамо антибиотик који би био дјелотворан код пацијента који је заражен бактеријама које су развиле високу резистенцију на ове лијекове", каже она.

Према њеним ријечима, за ово су одговорни и љекари, који без потребе прописују, и пацијенти, који често узимају антибиотике без велике потребе.

"Засад немамо податке да ли се антибиотици прописују непотребно и у којем је то проценту па смо због тога покренули иницијативу да се то сагледа. Министарство је дало јасне водиче за примарну здравствену заштиту у лијечењу одређених инфективних стања, гдје се препоручује антибиотик, доза као и дужина времена узимања", казала је Стоисављевић- Шатара.

Доктор Радан Шеранић, руководилац Одсјека за међународне односе и европске интеграције у Министарству здравља и социјалне заштите РС, каже како доктори лијекове прописују на основу водича.

"Нема забрана у смислу прописивања и ограничавања", казао је он.

Маја Травар, начелница Завода за клиничку микробиологију Универзитетског клиничког центра РС, каже како је резистенција на антибиотике већа на вишим нивоима здравствене заштите.

"Примјера ради, на терцијалном (болничком) нивоу у РС на бактерију стафилококу је резистенција 16,7 одсто, што је мање у односу на Србију, гдје она износи од 20 до 25 одсто", казала је она.

Извор: Независне новине