Анализа: Милкова побједа...!

Бјелица је са 32 године дошао на само поен од своје најефикасније евролигашке партије у каријери коју је забележио у дресу Лијетувос Ритаса (19п). Тада је имао 26 година.

Кошарка 16.11.2016 | 15:15 Марко и Милко...

Капа доле Марку Симоновићу. Одиграо је лавовски и био, у најмању руку, један од два најважнија играча у тесној победи Црвене звезде на гостовању Бросе Бамбергу - 79:78. Имао је он већ оваквих момената, сећамо се и сјајних стрељачких напада у Истанбулу против Галатасараја. Али никако у сенци тих тројки и веома важних потеза Симона не би требало да остане партија Милка Бјелице.

Овај 32-годишњак одиграо је скоро најбољу партију у својој 10 година дугој евролигашкој каријери. Дао је 18 поена Бросеу, а пре шест година у дресу Лијетувос Ритаса убацио је 19 против Барселоне што му је досадашњи рекорд.  Још је тада провео на терену два минута више него сада и имао је 26 година…

И по индексу корисности (22) приближио се свом најбољем учинку из јануара 2010. године када је имао 24 индексна бода против Уникахе, али је и тада играо дуже него против Бамберга. Дакле, Милко је против Бросеа практично одиграо свој најбољи баскет у каријери! Импресивно.

Уз 18 поена додао је и пет скокова и три асистенције (што је такође близу његовог рекорда Евролиге од четири успешна додавања). И све је ово чинио на позицији која му није основна. На петици. Не на четворци у којој је увек боље пливао. Ситуација тако налаже од старта сезоне да мора да игра као главни торањ црвено-белих. И он се прилагодио.

Флешбек у половину октобра… Пре месец дана говорило се само о једном. Када ће више тај плеј да дође? Стефан Јовић је трпео велики притисак и много се трошио. То јесте била истина и стигао је Нејт Волтерс, а пре него што је дошао Американац замена Јовићу био је Никола Ребић.

Иако се од првог дана истиче да се тражи појачање на позицији пет, оно још није стигло. Нови центар би аутоматски Бјелицу послало на “природну четворку”. Али и у оваквој ситуацији се мало ко се сети и каже: "Хеј, па тај момак не игра тамо где би требало и где се најбоље осећа". Истина, није блистао на сваком мечу у сезони, имао је и просечних и испод просечних партија до сада, али је против Бросеа одиграо изузетно.

Унутрашња игра Звезде у Бамбергу се базирала на њему. Дејан Радоњић је прочитао да немачки састав има проблем под кошем и да му недостаје “меса” у боји, па је доста напада играо управо на Бјелицу. Кузмић је дао солидних осам поена уз седам скокова, Лука Митровић се није уписао у стрелце, па је јасно да се у том сегменту искусни Милкоприлично истакао. Достигао је кошаркаши максимум у 32. години. И на томе треба честитати и њему и стручном штабу.

Није његова партија била савршена, али када се све узме у обзир био је - уз заиста одличног Симоновића - превага која је одлучила победника. Нападао је тешкаше Бросеа, могао је да буде и убедљвији да је погодио један од два шута за три поена које је промашио или играо мало бољу одбрану, али је прилично добро поентирао у ситуацијама у рекету и извлачио слободна бацања “крпећи” личне грешке противницима. Играч је који је убедљиво највише пута фаулиран код Звезде (6). Такве шансе није пропуштао. Са слободних бацања је био скоро непогрешив 8/9 на чему су јуче могле да му позавиде и колеге које играју на нижим позицијама и пословично имају бољи шут.

У ситуацији када Звезда игра ненормално велики број утакмица, када времена за одмор нема, када се “тренира по аеродромима” и чека нови кошаркаш у ротацији на позицији центра – тешко да је постојао бољи играч по Звезду који је могао да “искочи” од Милка Бјелице. То сигурно радује све којима је црвено-бела боја блиска.

Видећемо хоће ли успети да понови овакве партије. Али прорадио је када је Звезди највише треба(л)о. Будимо искрени, није ни изблиза исто имати скор 2-5 или као што сада Звезда има 3-4са само једном победом мање од екипе попут Фенербахчеа.

Извор: моззартспорт