Шта се сад може мијењати на Балкану?

За САД је сасвим неизвјесно хоће ли и до каквих промјена доћи у односу према државама на Балкану и хоће ли на то утицати могуће отопљавање односа Америке с Русијом у вријеме администрације изабраног предсједника САД-а Доналда Трампа, али драматичне промјене не треба очекивати, наводе у уторак неки од угледних британских аналитичара за словенски портал Сиол.нет.

Регион 16.11.2016 | 07:25 “Досадашњи предсједник Обама је бављење тим питањима скоро у цијелости био препустио потпредсједнику Џоу Бајдену, који је у његовој администрацији важио за једног од најбољих познаватеља те регије”, казао је за словенски портал Тим Џуда, дугогодишњи извјештач лондонског "Тхе Ецономиста" и политички аналитичар који и сам слови за доброг познаваоца регионалних прилика.

“Американци задњих година на подручју некадашње Југославије такорећи нису били ни присутни, а далеко највећу улогу носила је Њемачка”, додао је Џуда, који сматра да се то неће промијенити ни убудуће, упркос повећаном утицају Русије који се у задње вријеме осјећа у неким државама насталим на том простору.

Док Русија због историјских веза, а дијелом и због нове геополитичке реалности жели јачати свој утицај, САД желе, уз помоћ већине држава ЕУ-а и НАТО савеза, утицај Русије задржати унутар њених граница, наводи Сиол.нет, подсјећајући на промјену политике Запада након руске окупације Крима и почетка сукоба у Украјини.

Москва жели јачати утицај на Балкану

“Јасно је да Москва жели повећати свој утицај у југоисточној Европи, при чему до сада није била тако успјешна како се обично мисли”, казао је Џејмс Кер Линдси, специјалиста за Балкан на "Лондон Сцхоол оф Ецономицс анд Политицал Сциенце" (ЛСЕ) за Сиол.нет.

Утицај Москве у регији по његовим је ријечима заправо врло ограничен, па и у Србији и српском ентитету у БиХ, упркос њиховој понекад проруској реторици. То је зато што Русија не нуди “кредибилну алтернативу за економски процват тих држава”, који оне очекују од ЕУ-а и запада, појашњава британски аналитичар.

Описујући тренутне прилике на југоистоку Европе и могуће подударање интереса САД-а и Русије на том подручју у будућности, словенски портал сматра да САД-у неће одговарати на ширење руског утицаја на Балкану, што би истовремено утицало на посредну геостратешку изолацију балтичких држава и на неки начин одражавало историјску инклинацију руске политике према изласку на Медитеран.

Портал је консултовао и друге аналитичаре који сматрају да ће државе у регији настојати преко својих посредних веза с Трумпом утицати на профил будуће америчке политике у регији, али да је неизвјесно колико ће успјешни бити ти покушаји.

Координација с Европском унијом

Такође се сматра да ће се америчка политика према овом нестабилном дијелу европског континента координисати с Европском унијом, при чему ће најзначајније бити која особа ће у новој администрацији бити задужена за спољну политику и односе с Европом.

Како се наводи, Трамп о регији југоисточне Европе не зна много па ће та питања вјеројатно препустити некоме другоме, који ће се позабавити стањем ствари. Док у Словенији постоје притајене наде да ће јој користити то што је будућа америчка прва дама Меланиа Трумп рођена у тој земљи, у Србији се надају да ће лобистички утицај остварити преко Рудија Ђулијанија, тврди словенски портал.

Некадашњи градоначелник Њујорка, тренутно један од кључних савјетника у Трампову транзицијском тиму, у Србији се сматра “личним пријатељем” премијера Александра Вучића, којег је посјетио 2012. у оквиру његове предизборне кампање, наводи словенски портал у анализи стања у регији и будуће америчке политике која би се могла очекивати након формирања администрације новог америчког предсједника.